Apatičan po navici, empatičan po potrebi

Apatičan po navici, empatičan po potrebi

Neregularnost izbora u najavi, poseta Lavrova i nadmetanje za njegovu naklonost, kao i jedno preovlađujuće odsustvo empatije sa tragačima za odgovorom na pitanje: “Ko je ubio Davida Dragičevića?” obeležili su proteklih sedam dana.

Ako je Irska, kao paradigma konzervativnog katolicizma, uspela da legalizuje homoseksualni brak, ukine zabranu abortusa, a u izgledu i kažnjivost bogohuljenja, računam da ćemo i mi u nekoj budućnosti uspeti da pobedimo apatiju u sebi i lupimo šakom o sto.

Na žalost, trenutno smo svetlosnim godinama udaljeni od tog stanja. Na primer, jedina naša reakcija na saznanje o neregularnostima u izbornom procesu jeste sleganje ramenima. Šta se tu može, sve nam je tako - komentar je građana na izborne nepravilnosti i informaciju da će CIK Tužilaštvu dostaviti podatke. Već to je dovoljno da odmahnu rukom. Ta, opšte je poznato da su ladice u tužilaštvu crna rupa za predmete. Gutaju ih kao žaba mušice.

Lavrov je diplomatski posetio i Sarajevo i Banja Luku. Mada se stvarala atmosfera da nakon njegovog dolaska više ništa neće biti isto, efekti se mogu svesti na skoro ništa. Jedini vidljiv rezultat je prepucavanje u medijima ko mu je više prirastao za srce. Dodik, po prirodi nestrpljiv, gleda da se odmah revanšira, pa je najavio da će u nedelju put Rusije - kod Putina.

Stalno nam na nos nabijaju da je Skandinavija daleki i nama nedostižni ideal. Međutim, za naše političare to je svojevrsna verzija pakla na zemlji. Naime, nedavno je norveški ministar morao da podnese ostavku jer je na odmoru u privatne svrhe koristio službeni mobilni telefon. Verujem da shvatate razmere tog horora za naše političare koji resurse države iz sve snage koriste u predizbornoj kampanji. Najviše ih, naravno, koriste oni kojima su najdostupniji. Institucije koje bi morale da sankcionišu, mudro hvataju zjale. Službeni automobili, javni fondovi, helikopteri, nemilice se troše, kao da sutra neće doći. Međutim, u svesti većine postoji empatija za takvu zloupotrebu. Pa, može im se. I ti bi da si na njihovom mestu. Svako bi.

Jedino kolektivne empatije manjka kada su u pitanju roditelji koji više od 180 dana od institucija traže odgovor na pitanje: Ko je ubio Davida? Tu vlada jedna apatija – dešava se, važno je da nije meni. Ne postoji ni elementarna svest o tome na koliko je to sve nivoa pogubno po čoveka u svakom od nas. Zato se ovde može pričati samo o atmosferskim promenama. One zavise od nebeskih sila, pa na njih možemo da se žalimo. Niko neće zameriti. A, meteorolozi najavljuju zahlađenje. Kažu – zima dolazi…

Close