Boljeg nemamo, goreg nećemo naći

Boljeg nemamo, goreg nećemo naći

Kakav bi to poklon bio ako te ne bi zatrpao, narodna je umotvorna nastala kao posledica potrebe da se pomirite sa neprjatnostima koje su nezaobilazne u slučaju da vam je sudbina namenila dar života na ovim prostorima. Kao što i priliči periodu pred praznike, prošla nedelja je obilovala darovima koji su nam se sručili na glavu. Pošto se poklonu u zube ne gleda, valjda ćemo i ove prihvatiti i preživeti. Ruku na srce, bilo je i gorih.

Najpre nam je u ovoj sedmici darovan premijer u formi Viškovića (ili je bilo obrnuto?). Iz ekspozea smo mogli da zaključimo da nam nije dobro, kao i da nam bolje biti neće. Od samog početka je i slepcu jasno da lek za našu boljku nije stari tim koji će zadržati dosadašnju taktiku i, logično, postići iste rezultate. Ipak, nastavljamo da glumimo, da se, kao, nadamo, uzbuđujemo i iznenađujemo. Gutamo priču iz pretpremijerskog Viškovićevog života da su ga tražili uvek kad je gusto. I da je on uvek pomagao. Hagiografija Radovana, zaštitnika potrebitih i nemoćnih, zalivena je suzama čeličnog čoveka mekog srca - Rajka Dukića. Ova persona, poznata po sklonosti ka davljenju i polografisanju radnika se, na pomisao da ostaje bez Viškovića, rasplakala. Pa se, kako red i nalaže, rasplakasmo i svi mi.

Hercegovina je protekle sedmice darovana posebnom pažnjom poslanika. Barem dela njih koji su ispravljali krivu Drinu i tamo gde ne teče. Elem, pravedni Kostadin Vasić, od strane svevišnjeg darovan lucidnošću, elokvencijom i šarmom kakvi se retko sreću (što je samo po sebi sreća), je bio izbačen iz takta činjenicom da mala Hercegovina zauzima svu pažnju i vreme velike Skupštine. Jasno je da su za ovog bivšeg policajca kratkog fitilja dosadne teme iz Hercegovine. Problem je što se na isti način, dakle, nadobudno i sa podsmehom, na njih decenijama gleda i iz Banja Luke.

Kad smo već kod administrativnog centra, javljaju da je Ana Brnabić tamo, valjda gledajući u Željku, rekla da joj se čini da smo sve više jedno i da želi da u narednoj godini sarađujemo još bliže. Dodala je da činjenica da imamo sve više zajedničkih projekata pokazuje da su i Srbija i RS sve jače. Premijerka, u Srbiji poznata i kao fikus zbog svog uticaja na poteze Vlade, pored već poslovičnog praznoslovlja, pokazuje i greške u rezonovanju. Njeno mešanje žaba i baba je postalo opštepoznato, pa je valjda bilo logično i da zaključi da privredni sistem dobro funkcioniše zahvaljujući Miloradu Dodiku.

Ono što nama upada u oči je cvetna, gotovo dekorativna, priroda premijera sa obe strane Drine.

Zbog gastarbajtera smo, a svako ima bar jednog u porodici, navikli da nam oko Nove godine najbolji pokloni stižu iz Nemačke. Nešto tako se i desilo protekle sedmice kada je naš kutak sveta obradovala dugo očekivana vest da će tačno za godinu dana useljenje u ovu zemlju biti pojednostavljeno. Procenjuje se da već sto hiljada ljudi uči nemački i pakuje kofere. No, to nije tema koja treba da uznemiri Viškovića.

I, za kraj, da se osvrnemo na početak, tačnije naslov teksta. Seljak iz Srbije je, upitan da da svoj sud o Vučiću, kratko rekao: "Boljeg nemamo, goreg nećemo naći". Javnost već nekoliko dana lupa glavu, analizira iskaz sa svih strana, ostajući u nedoumici da li je u pitanju genijalna definicija naših lidera u jednoj rečenici, ili sentenca bez smisla. Šta god da je pravi odgovor, jedno je sigurno. Ani Brnabić tako nešto nikada ne bi pošlo za rukom.

 

Close