„Iz ove kuće ćeš da izađeš ili kao žena, ili sa pokrovom kada te ja budem ubio", Gjuljnur je rekao otac nakon što su je vratili kada je pobegla od kuće.

Piše: Mageram Zejnalov/ BBC na srpskom

Nekoliko puta je bežala, ali je majka uvek nalazila - stajala je pokraj vrata stana u kome se Gjuljnur skrivala, plakala i molila da se vrati. Devojka je znala da je kod kuće pre svega čeka otac koji će je opet istući.

Međutim, ona se vraćala zato što nije mogla da podnese majčine suze.

„Želela sam da odem, i stvar nije samo u tome što sam žena homoseksualne orijentacije, već i to što sam odavno napunila 18 i imala sam pravo da odem", seća se Gjuljnur.

Ali te avgustovske večeri kada joj je posle redovnih batina otac zapretio da će je ubiti, Gjuljnur je shvatila da je jedini način da okonča košmar - da se uda.

„Već mi je više od 30"

Ove godine Azerbejdžan se opet našao na dnu liste od ukupno 49 rangiranih evropskih zemalja prema nivou poštovanja prava lezbejki, gejeva, biseksualaca i transrodnih osoba.

Organizacija koja je pravila spisak ILGA-Erope (Međunarodna asocijacija lezbijki, gejeva, biseksualaca, transrodnih i intersesualnih osoba) među problemima izdvaja nedostatak sigurnih kuća, jezik mržnje, nedostatak podrške u porodici i diskriminaciju.

U Azerbejdžanu se od 2000. godine homoseksualni odnosi ne smatraju krivičnim delom, ali ipak, kao i ranije nema zakona koji bi štito prava LGBT populacije. Homoseksualni brakovi su takođe zabranjeni.

Prošle godine policija je prebila predstavnike LGBT zajednice: nekoliko ljudi je privedeno na ispitivanje, neke su držali tamo nekoliko dana.

Neki gejevi i lezbejke nalaze izlaz u fiktivnim brakovima. Partnere traže preko interneta, zatvorenih grupa na socijalnim mrežama i zajedničkih poznanika, koji saosećaju sa LGBT populacijom.

Aktivistkinji Gjulnari Mahtijevoj obraćalo se za pomoć, prema njenim rečima, najmanje desetoro ljudi.

„Bila je čak žena koja je nudila određenu sumu novca. Govorila je da će je, ako sama ne nađe muža, roditelji udati na silu za bilo koga, a ona već ima više od 30", priča Guljnara.

U tradicionalnim azerbejdžanskim porodicama roditelji igraju veliku ulogu kada se radi o izboru partnera za dete.

Predsednik organizacije Rod i razvoj Kjamran Rzajev priča da se „ugovoreni brakovi" među lezbejkama i gejevima javljaju zato što mladi zavise od mišljenja i procene roditelja, a roditelji od mišljenja rodbine i komšiluka.

Pa čak i tada, prema njegovim rečima, roditelji se inate i mogu da se ne slože da daju sina za „muškobanjastu" devojku ili ćerku za „feminiziranog" muškarca.

„Ako hoćeš razvodi se, ali te nazad ne primamo"

Nekoliko dana pošto što joj je otac pretio, Gjuljnur se dogovorila sa drugom koji je gej da se uda za njega.

„Ispričala sam mu svoju priču i rekla, ako je za tebe to problem mogu da ti dam sav novac koji ću dobiti na svadbi", priča ona.

„Tiho smo saopštili porodicama i one su organizovale susret u septembru", priča Guljnur. Posle susreta roditelja koji je tradicija u Azerbejdžanu, obe strane su bile toliko zadovoljne da su brzo verili decu, a svadba je održana već u januaru.

„Morala sam da obučem venčanicu, naterali su me", seća se Gjuljnur. Takođe priča da je pokušala da tradicionalne obrede, koji su joj se činili izveštačeni, svede na minimum.

Odbila je tradicionalno ukrašavanje ruku kanom. Uostalom, to je bila tradicionalna azerbejdžanska svadba.

Kako običaj nalaže ona i muž su sedeli za zasebnim stolom.

„Na svadbi sam bila jako nervozna, i da bih se opustila, od početka do kraja svadbe on i ja nismo prestajali da pijemo", priča ona. „Kad se svadba završila, jedva smo stajali na nogama."

Prvu bračnu noć su jednostavno prespavali. Neprijatnosti su se pojavile kasnije.

„On nije bio normalan drug - posle svadbe nije se odvajao od mene, ponekad nije puštao u kuću moju drugaricu, vređao je moje prijatelje", priča Guljnur.

„Jednom prilikom smo hteli sa drugarima da idemo u klub, on je zaključao vrata i nije hteo da me pusti."

Neposredno pre svadbe njen muž se razišao s partnerom, i, prema rečima Guljnur, počeo je da ima psihičke probleme. I ona, i njegovi prijatelji su imali poteškoće u komunikaciji sa njim.

Prema njenim rečima, ona je tačno znala da je on gej, ali je moguće da on nije mogao sebe da prihvati takvog i probao je da bude običan azerbejdžanski muž. Nekoliko puta je pokušao da ima seks sa njom i tukao je.

„Kad me je prvi put udario, ja kao da sam se vratila u porodicu", priča Guljnur. „A u međuvremenu, kako je to običaj, porodica je pitala da li sam konačno zatrudnela".

Zajednički život trajao je dvadeset dana.

„Rešila sam da ispričam porodici o batinama, na šta su oni rekli: „Ako hoćeš razvodi se, ali te nazad kući ne primamo", priča Guljnur. „To je ustvari bila olakšanje za mene."

Ponovo u bekstvu

Guljnur je našla posao, iznajmila stan od drugarice i probala da se razvede od muža, koji je odbijao da joj da razvod.

„Advokat je tražio 600 manata (350 dolara), ali novac nisam imala i ništa nisam znala o proceduri razvoda i nisam mogla da nađem odgovarajuće informacije na internetu. Zato što sam ja formalno i dalje bila udata."

Guljnur već pola godine živi u Turskoj.

„U Turskoj homoseksualci žive pristojnijim životom, govorim konkretno za Istanbul", priča ona.

„Oni se ne plaše svojih porodica. Poznajem ovde jednu lezbijku, starija je od 40 i ima ćerke mog uzrasta. Udali su je sa 15 godina na silu. Međutim, ona sada ne skriva svoj život, voljena osoba dolazi kod nje kući. I deca su to prihvatila."

Prema Guljnurinim rečima, u Bakuu ona nikada nije srela žene homoseksualne orijentacije starije od 30 godina.

„Sigurno ih ima, ali su jednostavno zastrašene. Možda su nepisemene ili ne žele sebe da prihvate kao takve, misle da su bolesne. Ovde ima homoseksualaca različitih uzrasta, ne skrivaju se, prihvataju sebe."

Ona hoće da sakupi novac za advokata, da se vrati u Azerbejdžan kako bi se razvela, a odmah posle toga da ode u Evropu. „Sa mnom će biti moja voljena osoba, moja devojka. Ona će biti moja podrška i želimo da odemo zajedno", priča Giljnur.

Za to vreme dalji rođaci Guljnur misle da je ona i dalje udata i normalno živi sa mužem. Do dan danas pitaju Guljnurinu mamu da li joj je ćerka trudna.

„Sve ide po planu"

Arifu je sve uspelo. Već godinu dana živi u srećnom braku sa ženom, sa kojom nikada nije imao seks. Međutim, prema njegovim rečima, dobro im je zajedno. Čak čekaju i dete.

Sa budućom ženom Arif se upoznao preko svog bivšeg. Do tada su nju roditelji probali da silom udaju i pošalju u rodno selo što dalje od Bakua. To ju je užasavalo: u selu bi ona, zasigurno, bila prinuđena da postane „uzorna žena", koja radi iskuljučivo kao majka svoje dece.

„Ona se toga bojala, nije želela da ode na selo, htela je da ostane u Bakuu, u komforu i da nastavi da radi", seća se Arif. Kada su se upoznali, on joj je odmah predložio i ona se složila.

I Arifa su takođe njegovi pritiskali.

„Hteo sam da porodica i okruženje vide da sam se na kraju oženio", seća se on. „Međutim, nisam hteo da se oženim strejt devojkom, da bi je zatim obmanjivao, sakrivao brojeve telefona, živeo dvostrukim životom do smrti."

Arifovi rođaci ne znaju da je on gej. „Na svadbi sam se osećao fantastično, jasno mi je bilo da sve ide po planu", seća se on. „Na svadbi je bilo 350 ljudi, i među njima ja sam najviše igrao i zabavljao se."

„Sada imamo normalan porodični život, imamo sve osim seksa, ali mi o tome ne govorimo, to ne želimo", priča Arif.

Njegova žena radi u kancelariji a on je frilenser. Iznajmljuju stan i, prema njegovim rečima, nikada se ne svađaju. Išli su na vantelesnu oplodnju da bi dobili dete. Arif nema novca ali bi želeo dvoje ili troje dece.

„Nikada nisam hteo da odem, priča on. Nije važno da li se gej ili strejt. Mislim da bih otišao samo zbog kukavičluka. Lezbejkama je zaista komplikovano da tu žive, ali i one, čini mi se, mogu da urade kao i ja, i da žive mirno".

On nema stalnog partnera. Na pitanje da li bi hteo da živi sa onim koga zaista voli, Arif je rekao, da će o tome misliti onda, kada se takav čovek pojavi. „Za sada imam i intiman život, i prijatelje, i zabavu - sve je tu", priča on.

Imena junaka ovog teksta su izmenjena.