Čačkanje mečke i deranje jarca

Čačkanje mečke i deranje jarca

Svet se obrušio na glave naših predvodnika. Da se poslužimo terminologijom pandemijskog trenutka, temperatura se diže, a u igri su Rusi i Ameri. Čačkali su mečku, gurali prst u svako viđenije oko i pljunuli u značajniji ambasadorski čabar. “Nije to zbog nas. To je zato što mrze RS”, njihova je mantra. Nesreća je što ćemo ceh da platimo mi. Jer, kad naše Dare prevrše meru, zakloniće se i založiti RS.

i-bi-nedelja

She bear (Screenshot)

Prozor može pasti, ali Tegeltija ne sme. Moramo da ga branimo iz svih oruđa, jasno?”, delio je Baja zadatke početkom prošle nedelje. “Ti ćeš, Radovane, krenuti frontalno. Željka će te pokrivati s’ krila. Zorane, ti moraš rafalno. I zato, čoveče, nađi neku ubojitiju terminologiju. K’o da nisi iz Mrkonjića i to još glavni ministar. Zvučiš kao neka tetka iz Lijevča. Moraš, brate, kad podvikneš, da se tresu gaće svim u radijusu od kilometra. I da znaš, kad jedan padne, drugi Tegeltija može i da leti, pazi šta ti kažem”, otkrivao je on sudbinu svojim posilnima ukoliko krene naopako.

Motivacioni govor nije zaoštrio Zorana, ali je iz Milana bukvalno pokuljalo sve što je sa ulice krio duboko u sebi, a isplivavalo samo u telefonskim razgovorima. I za kafanskim stolom.

Tegeltija pao, Tegeltija pao. Prozor stoji.” prvi su mu nemilu vest javili merači pulsa stranog faktora.

Na RS se sprema orkan napada” proročki se podanicima obratio Baja nakon gledanja u pasulj koji je onda Radovan skuvao da izbalansira energije.

Nije meni zbog mene, ja sam navikao. Ni što mi je RS nešto bitna. Znaš da sam se zaj..šalio sa referendumom toliko puta. Na kraju, mogu ja i u Rusiju. Poenta je da je moja, što znači da samo ja mogu da je diram”, poverio se Baja Radovanu pakujući se za Beograd po mišljenje.

Naime, u goste stiže ruski ministar spoljnih dela, mora znati kako sad sa njim. Deda mu je još onomad dao instrukcije kako sa gospodom, a kako sa ciganima. Nije ga uputio šta da radi sa ministrima, a loše mu ide i sa ambasadorima. Pošto dede nema, mora da čuje šta padrone savetuje.

U nedelji iza nas došlo je i do šumova sa MMF-om. Blef da imamo druge kojima smo poželjni, nije upalio. Nije više ni MMF veverica. I oni znaju da nas samo mogu da jure zelenaši ili neki slični tipovi kratkog vrata i debelih kajli.

A kredit nam očajnički treba, što bi rekli, k’o Đokiću podrška iz Srbije.

Kad smo već kod regije, može se slobodno konstatovati da se i virus neotesanosti opasno proširio ovim prostorima. I dok se Vučić odlučio za ulogu pomiritelja jer ima Vulina i Šešelja za vređanje komšija, dotle se Milanović, predsednik Hrvatske, specijalizovao za start đonom po kući i gađanje blatom preko ograde. A kad vas tako umaže, savetuje sapun. Ali nikako osječki, jer je previše nobl. Nego neki naš, domaći. Do parfema ćemo dobaciti, slobodno tumačimo Milanovićeve izjave, možda u sledećem veku.

I dok se javnost u federaciji zgražavala hi(gi)jenskim ispadom hrvatskog predsednika, javni servis u boljem entitetu se obrušavao na ministarku Biseru i njenu anticipaciju buduće američke politike. Izvinjenje, ostavku, smenu, tražili su svi koji nešto znače. Oglasili su se i oni koji nemaju nikakvo značenje poput skoro zaboravljenog Dževada. On je iz rukava izvukao floskule o mudžahedinima, podsetio na Handžar diviziju i Mlade muslimane. Stare muslimane je potpuno zapostavio, pa čujemo da mu pišu pismo. Jer, da nije njega, kažu, Handžar divizijom bi se bavili istoričari i kosmička pravda. On tu groznu prošlost oživljava što izgleda stari cene. "Jer, znate kako kažu- Bez starca nema ni demencije", stoji na kraju pisma.

Kad smo kod prošlih vremena, u nedelji iza nas se pominjao i Musa koji dere jarca u svetlu međunarodne zaednice koja je sada skočila za vrat našem Baji. Godina pred nama će za njega biti verovatno izazovna jer se sada ovde oseća taman kao Alijev u Azerbejdžanu. Poput Hejdara i Baja je počeo da priprema sina da ga nasledi. Prepušta mu stranku, svoje čedo, a polako će i zemlju. Realno, mladi Baja je već zaposeo političku i privrednu polugu. Još da to institucionalno rešimo i da dinastiju vaspostavimo. Da tu ima materijala za budućnost pokazao je unuk koji se već poigrao prosvetom. Tačno se vidi da će dedu naslediti na tronu.

Mora se priznati da je garnitura koja nas vodi uspela ono što bi malo kome pošlo za rukom.  Da slomi nesalomivo, izvrgne ruglu čestito, pa čak i da demantuje neke očigledne istine. Kako stvari stoje, uspeće i da dokaže da Pašić nije bio u pravu kada je pre jednog veka rekao “Spasa nam nema, propasti nećemo”.

Close