Dražljevo - selo koje preživljava na pepelu (VIDEO)

Dražljevo – selo koje preživljava na pepelu (VIDEO)

Tri decenije od zatvaranja deponije pepela u selu Dražljevo nisu bile dovoljne da priroda popravi traljavo odrađenu rekultivaciju. Za preduzeće RiTE Gacko u hroničnim finansijskim problemima to je završena priča. Opština je Regulacionim planom do 2034. predvidela definitivnu rekultivaciju ovog područja. Iskustvo govori da planske mere često budu samo spisak neispunjenih želja. Prirodi je ostavljeno da popravi ono oko što se RiTE Gacko nije udostojila.

drazljevo-odlagaliste

Odlagalište na Dražljevu zauzima površinu 33 fudbalska igrališta

Na oko pet kilometra vazdušne linije od termoelektrane Gacko nalazi se nekadašnja deponija pepela. Smeštena je u gatačkoj površi, na području sela Dražljevo u kojem danas praktično žive samo tri porodice. Pepeo nastao sagorevanjem lignita u kotlu TE Gacko je na tom mestu odlagan od 1982. do 1992. godine. Potom je za odlaganje korišten eksploatisani deo rudnika, a na šljačištu u Dražljevu je otpočela rekultivacija. Prostor koji zauzima površinu od 18 hektara što je, da plastično predstavimo, ekvivalent površini koju zauzimaju 33 fudbalska terena, danas je visoravan koja najviše govori o nemarnom odnosu prema prirodi. Deo bivše deponije nije prevučen slojem humusa, a iz utrobe ove visoravni od pepela u jezero teče potok.

Sve je bilo belo

Momir Vuković ga pamti kao jedno od najlepših sela u opštini Gacko.

Stanovništvo se uglavnom bavilo zemljoradnjom i stočarstvom, lovom i ribolovom. Držali smo mlinove, u tri zaseoka imali smo desetak izvora, vadili kamen, prodavali ogrev i građu. Međutim, otvaranjem RiTE Gacko postalo je najugroženije mesto gatačke površi”, priča Vuković tražeći smisao u odluci da se šljačište smesti na koti udaljenoj 100 metara od jezera Vrba. Iz veštačkih akumulacija Vrba i Klinje ističe ponornica Mušnica koja dalje pravi Trebišnjicu, najdužu ponornicu u Evropi.

momir-vukovic

Deponijom je Dražljevo uništeno, a svi izvori pitke vode postali neupotrebljivi. Osim toga, vode iz deponije se slivaju u jezero u kome se kupamo i lovimo ribu”, objašnjava on ukazujući na višestruku dimenziju zagađenja.

Vuković danas živi u gradu. Na Dražljevu održava porodično imanje. Iako im je velika površina zemlje ekproprisana, ostalo je još dosta toga. Kaže da je sada situacija daleko bolja nego u vreme kada su šljaka i pepeo dovoženi u selo.

Ljudi su prvih godina blokirali dovoz u više navrata kako bi se to radilo na način na koji im je obećan. Kud god da pogledaš, brda i ledine, sve je bilo belo od pepela”, priseća se Vuković.

Potvrđuje to i Milan Glogovac, jedan od najuzornijih stočara u opštini Gacko. Njegova kuća se nalazi veoma blizu šljačišta. U prvo vreme je bilo neizdrživo.

Situacija je bila strašno loša. Pepeo je dovožen cisternama i izručivan u jezero. Splitska firma koja je to prvo radila je poštovala pravila, dok naši Gačani, koji su nakon toga počeli da voze, nisu vodili računa, pa je pepela bilo svukuda”, kaže Glogovac i dodaje da je RiTE htela da im otkupi celokupno imanje kako bi život započeli na nekom drugom mestu (tzv. član 9), no tu su ponudu odbili.

milan-glogovac

Rodna gruda je bila toliko draga da nismo mogli da se rastanemo od svog rodnog mesta i nismo mogli da ga napustimo”, kaže Glogovac i dodaje da je jedina dobra stvar u svemu to što im je ostao asfaltni put do sela kojeg sigurno ne bi bilo da nije bilo deponje.

Ne očekuje se mnogo, a toliko se i dobija

Momir Vuković tvrdi da se stanje nakon zatvaranja šljačišta koliko-toliko normalizovalo, ali je promenjena konfiguracija terena. Umesto plodne uvale, sada imaju visoravan koja delom nije ni prekrivena humusom, a niz koju se slivaju vode zagađujući vodotokove.

Koliko mi je poznato, trebalo je da se na celu deponiju prvo naspe sloj kamena, pa peska, a na kraju sloj humusa najmanje debljine od 50 cm. Nešto zemlje jeste razvučeno po površini odlagališta, nešto je vetar i razneo, pa ga je najmanje na deponiji, a mnogo više u njenom podnožju i na asfaltnom putu”, objašnjava Vuković.

A da je na nekim delovima rekultivacija bila samo šminka, pokazuje i pokušaj Milana Glogovca da zaore brazdu. Ispostavilo se da je sloj humusa debeo tek nekoliko centimetara.

Iako je odustao od setve na tom delu, Glogovac objašnjava da dosta zemljišta može da koristi za ispašu pozamašnog stočnog fonda koji poseduje.

Sa stranama, šljačište zauzima možda oko 20 hektara površine. Ja sam to priveo kulturi. Trenutno koristim oko 50 dunuma kao kosanicu i kao pašnjak. Mada, veliki deo toga nije nasut” kaže i dodaje da je bilo obećanja da će i ostatak biti prekriven humusom, ali i da to “zavisi od viših instanci”.

Javnost je, na žalost, ostala uskraćena za podatke koje smo očekivali od menadžmenta RiTE Gacko. Naša pitanja kao i zahtev da nam omoguće razgovor  sa kompetentnim sagovornikom ostali su bez odgovora.

O uticaju na zdravlje ljudi nikada ni jedna studija nije urađena. RiTE Gacko nema kontinuirana merenja zagađujućih materija, odnosno, rezultati nisu predočeni javnosti. To je protivnike “rada po svaku cenu” lišilo argumenata koji bi ilustrovali razmere pogubnog delovanja ove firme na vodu, vazduh i zemljište.

Insistiranje na tome da je firma javna, dakle, svih građana, a uz to i u finansijskim teškoćama, ubedilo je stanovnike Gacka da “gledaju na drugu stranu”.

Plasirana je ideja da je pogrešno i lokal-nepatriotski, tražiti da se pare troše na zaštitu životne sredine, zdravlja ljudi i rekultivaciju zemljišta. To je i jedan od razloga što se pristaje da se ovo, u velikoj meri netransparentno preduzeće, konstantno kreditira sredstvima iz džepova ne samo Gačana, već svih poreskih obveznika.

Napomena: Ovaj članak je dio serije nastale u saradnji Centra za životnu sredinu i portala "Direkt". Serija spaja istraživačko novinarstvo i rad Centra na promociji transformacije elektroenergetskog sistema Bosne i Hercegovine, a u saradnji sa brojnim partnerskim organizacijama, regije Zapadnog Balkana, Evrope i svijeta. Članci su još jedan u nizu doprinosa kampanje „Stop Prljavoj Energiji, jer budućnost je obnovljiva“, koja ima za cilj da skrene pažnju građana, stručnjaka, nadležnih institucija i drugih društvenih aktera na zabrinjavajuće stanje životne sredine i neodrživost postojećih energetskih sistema u Bosni i Hercegovini.  Stavovi i zahtjevi proistekli iz kampanje, usmjereni prema nadležnim institucijama u BiH, jesu sljedeći:
* očekujemo da institucije konačno počnu da poštuju preuzete međunarodne obaveze u oblasti energije i zaštite životne sredine,
* tražimo da se u ekonomskim analizama novih energetskih proizvodnih kapaciteta predstavljaju stvarne cijene korištenih izvora energije (u koje je uključena i šteta nanesena zdravlju stanovnika i životnoj sredini) pri odlučivanju o novim projektima.
* Da prestanu sa planovima izgradnje novih TE već da se okrenu ka energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, vodeći se principima pravedne tranzicije.

Close