Hercegovački med- u tegli lek

Hercegovački med- u tegli lek

Interesovanje kupaca za hercegovački med, koji smatraju za lek u tegli, poraslo je tokom pandemije. Pčelar Obrad Ninković ističe da su, što zbog loših prethodnih godina, što zbog povećane tražnje, trebinjski pčelari ispraznili svoje kante sa medom i priželjkuju da im ove godine “rodi med”.

pcelinjak-trebinje

U Hercegovini se pčelari u netaknutoj prirodi. Skoro 99% nektara je “ubrano” sa divlje paše, od toga sa preko 300 vrsta lekovitog bilja. Zato ga Obrad Ninković,  predsednik udruženja pčelara “Leotar” iz Trebinja svrastava u najkvalitetnije medove u regiji, a možda i na Balkanu.

Pčelarstvo je ljubav i tradicija

Udruženje broji preko 250 članova i jedno je najbrojnijih u RS i BiH. ali na području grada Trebinja pčelari možda i blizu 500 pčelara koji imaju od 2 do 700-800 pčelinjih društava, ističe Ninković.

Pčelarstvo je ovde tradicija. Nešto što ima porodičnu genezu. Stanovnici istočne Hercegovine su se oduvek bavile pčelama bez obzira na to koliko je isplativo”.

U njegovoj porodici pčelare preko jednog veka, a samostalno se bavi pčelama skoro dve decenije. 

To mu je ljubav, ali i dodatni izvor prihoda. 

Med je kvalitetan, ali su paše oskudne. Kada pčelari imaju preko 20 kg po pčelinjem društvu kažu da je godina bila uspešna. Prošle godine su izostale rane paše, od aprila pa sve do jula. Jedino pčelari koji su preselili svoja društva u više delove Hercegovine- na područja Gacka, Nevesinja, Kalinovika i Foče, su zabeležili značajnije unose. Uzgajamo pčele na netaknutoj prirodi, one ne uzimaju nektar sa biljaka koje su tretirane pesticidima. Ono na šta naši pčelari moraju da obrate pažnju je da na vreme tretiraju pčele i zaštite od pčelinje uši ili varoe”, priča Ninković. 

obrad-ninkovic

Porodična tradicija duga više od veka- pčelar Obrad Ninković

Ističe da su u “Leotaru” uspeli da za pčelarstvo zainteresuju mlade i da uz pomoć međunarodnih projekata pomognu u edukaciji i nabavci opreme za pčelinjak. istovremeno, u dva ili tri navrata su, uz podršku Agrarnog fonda, u organizaciji grada Trebinja, malim pčelarima obezbedili pet kompleta košnica čime je obuhvaćeno između 100 i 150 pčelara koji imaju do 50 društava.

 Najveći pčelinjaci imaju preko 500 pčelinjih društava, ali je većini pčelara to dodatno zanimanje, ali prvenstveno pasija. A da li može od toga da se živi, Ninković kaže:

Verovatno da može. Ali, pčelar je svestan da nije sve u njjegovoj moći. On mora sve da pripremi, da uradi sve što je do njega. Ipak, to ne znači da će doći do medobranja, kao što je to bio slučaj prošle godine. Međutim, kod nas u narodu se kaže kada svaka četvrta godina rodi med, on je isplativ”.

Ostatak priče pročitajte na sajtu Priče sa granice:

https://pricesagranice.com/2021/03/24/hercegovacki-med-u-tegli-lek/

*Projekat Priče sa granice je implementiran zahvaljujući podršci programa Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative (BHRI), koji sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM), uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Close