I bi nedelja: Pita baja kol’ko tebi treba jaja?

I bi nedelja: Pita baja kol’ko tebi treba jaja?

Obruč se steže, a ne samo kaiš. Ovo su godine kojih ćemo se verovatno sećati kao poslednjih relativno slobodnih. Postajemo sužnji u sopstvenoj zemlji koja je u privatnom vlasništvu. Pred našim očima se rađa nasledna despotija. I nije da se ne reaguje. Oni koji su se utrkivali da se rukuju sa ocem sada se klanjaju sinu. Važno je, kažu javi servisi, da su nam jaja jeftinija nego u Federaciji. 

 

Baja nam je prošle nedelje bio u diplomatskoj ofanzivi. Aterirao je u Antaliju, Erdogan mu je ostavio prozor na toaletu otvoren da se neprimetno ušeta među zvanice. Problem je nastao kada se ispostavilo da je ženski, ali je, kao što to sreća zna da udesi, u tom trenutku tamo bila samo Željka koja je našem ofanzivcu pružila podršku i uz pomoć poluge ga kurtalisala zamke zvane kršni delija u malom prozorskom okviru.

"Sad ću odmah javiti javnom servisu da si ti pravi patriota koji radi za dobrobit naše republike", rekao je baja i požurio da nađe nekoga i da se slika. Jer, ne može se reći da je bio u ofanzivi ako nema dokaz u vidu fotografije. Onda su to sve preneli javni servisi i njima pridruženi analitičari koji su proizveli barem 15 vesti i, shodno doprinosu kulta ličnosti našeg vođe u nastanku, bili nagrađeni.

Nije ni baji lako iako se vama čini da sve kao podmazano ide. Ne može ni na putu da bude spokojan kad zna kakve je zamlate ostavio kod kuće.  Dobra stvar je što niko ne pravi problem, miran narod kao roblje i svaku nesposobnost onih koji vrše vlast prihvata kao božije davanje. Hvala veronauci, dakako.

Elem, najprę je Denis prošle nedelje jurio pekare, pregovarao, manevrisao, a sve kako bi se pohvalio baji da je cenu hleba spustio, da mu je pala takoreći ispod kolena. Na kraju je postignut kao neki dogovor o jeftinom hlebu koji pekari neće mesiti. Ministar je postigao svoj cilj, a pekari će po svom. Onda je, kako bi izvukao stvar, Radovan okupio Vladu.

Junaci, odsudni je trenutak. Nema nam druge nego da se maskiramo i zaputimo u federacijske prodavnice. Nađite sve što je tamo skuplje i javljajte. Ne žalite i život svoj da date na ovom zadatku jerbo je to za našu republiku”, držao je slovo motivator Radovan.

Ministri su na terenu ustanovili da su nam jaja jetinija. Ko voli da tome doda i luk, eto obroka. Problem je što je tamo njihovo ulje ipak jeftinije.

“Pržićemo jaja u Federaciji!”, našao je rešenje vrhovni Solomon.

Ipak, oduševljenje nije potrajalo. U pleksus ga je udarila odluka Ustavnog suda da obori tarifni sistem obračuna potrošnje struje što će, kako je rekao direktor Luka, dovesti do drastičnog poskupljenja stuje.

A onda će skočiti i Radovanova jaja. 

Ta tema je već sutra zaboravljena, a zamenile su ih vesti sa sastanka vladajućih koji su plaćeni da sklanjaju prepreke sa evropskog puta. Za sada blatom lepe rupe na barikadama. Proces filozofski opisuje Dragan od Radobolje.

“Čujte, meni je to tak lijepo. Popili smo kavicu, Frankovu, a i atmosfera je bila iznimno lijepa. Očekujem još mnogo ovakvih druženja jer, nama nije važno da brzo stignemo u Europu. Ja sam u mom zabranu glavni, što u Europi ne bih mogao da budem. Dapače, prezreli bi me. A ovako mi se ulaguju”, kratko je objasnio Dragan istinske nakane pregovarača i trasera puteva.

A kad smo već kod saobraćajnica, ona ka Šćepan Polju će potući kajganu Svetog Petra. Idu izbori, treba javni novac ispustiti iz obolelog državnog organa. Pijavica nam ne fali, a s' obzirom na društvenu atmosferu, srednjovekovna medicina je logičan izbor.

Nedelju iza nas je upotpunio i jedan viralan snimak koji, u suštini, najbolje govori o životu ovde.

“Bosna je najbolja zemlja za život”, oduševljeno odgovara neki lik u anketi. Kad ga novinar pita gde živi, u kom gradu, on će: “Ja ne živim ovde, ali bih se sutra vratio da mogu". Čak se i sam nasmejao na glupost koja je iz cipela izbacila mnogog koji se ovde trudi da se nosi i sa cenama i sa malom platom i sa velikim potrebama.

Ipak je jasno ukazao na jednu istinu- ovde se najbolje živi sa prihodima iz inostranstva. Pitajte inostrane penzionere.

 Za političare je obrnuto. Njihov raj je zasnovan na paklu drugih. Susreti vladajućih nam pokazuju da će tako i da ostane. Kolektivnom putu za Evropu se ne nazire kraj.

Nedelju je, da sebi dođe, veseli Radovan proveo u šumi. Jurio je vuka, mada zli jezici tvrde da su videli da plače.

"Sramota je takvome junaku džilitnut' se, ne pogodit vuka", epski nam je otkrio razlog premijerske tuge jedan od učesnika hajke, popularni hajkač.

"Šta da vam kažem. Čovek je potpuno potonuo. Ništa mu, kaže, ne ide od ruke. Da je bar naleteo na zeca, nego ni to", objasnio je hajkač i odneo mu malo gulaša da ga oraspoloži.

Jer, trebaće mu snaga za naredne mesece, kampanja je pred njima.

Mada, kako su nagovestili iz Trebinja, nama izbori i nisu potrebni. Većina opštinskih odbora stranke tata & sin već mogu da proglase pobedu. Koliko za koju godinu nagoveštaj će postati stvarnost. Njima nije teško da vas oslobode muke izlaska na birališta. Što bi se trošile pare i organizovali izbori kad se sve to može rešiti u malom krugu prijatelja.

Close