I bi nedelja: Pozdrav iz Pambukovice

I bi nedelja: Pozdrav iz Pambukovice

Nedelju iza nas završismo u Pambukovici- izmešteni iz svog prirodnog habitata, takoreći van pameti. Ako se pitate gde smo i zašto smo tamo, odgovor je: pojma nemamo i zato što pratimo baju. A on ide gde Vučiću treba.

kupus-ilustracija

Pambukovica, pitoreskno mesto sa 900 stanovnika, je selo gde smo okončali nedelju. Nakon proslave Dana žena sa drugaricama iz stranke (a, jes’ se dobro jelo, pilo i pevalo. Sve divne žene, vole me, sa zanosom gledaju u svog baju. To je žensko, a ne ono što stalno nešto pita i kritikuje, nego ona koja sluša, trpi, toleriše greške, pa što ne reći, i neku ćušku. Opterećen čovek mora da se na nekom iskali, jel tako?) baja je aterirao tamo gde je Vučiću potrebno.

“Ti umeš sa narodom, malo šale, malo prostakluka, a ja sam nekako stisnut. Savetuju mi da moram više među običan svet sad kad moram ponovo na izbore. Kažu da od tebe treba da učim. Pokušao sam i sam, al’ ne ide. Bio sam sa onim krajišnicima, pa me neki čiča uhvatio da mi uvali neku rakiju za potenciju, jedva sam se izvukao. Posle se sprdali na mrežama. Baš da vidim kako bi se ti izvukao”, objašnjavao je baji razloge za operaciju “Pambukovica”.

A da baja baš ume sa prostacima videli smo i u Sarajevu. Došli su sa koca i konopca da ga brane pred sudom i pokazali šta je etikecija. Mediji su zabeležili počasnog konzula Nikaraguu koji je insistirao da za njega pravila ne važe.

“Znaš li ti ko sam ja?” pitao je pun sebe Nikaragua policajca. Ovome nije uniforma dozvolila da odgovori: primitivac, model prostak? Mogli su samo da mu napišu prekršajnu prijavu koju će, znajući ih kakve su cicije, platiti iz budžeta.

Iščekuje se i datum za početak pregovora sa EU.

Nama se, realno, tamo i ne ide, al, eto, moramo da pravimo utisak da smo za to, otprilike je raspoloženje većeg dela rukovodstva. Baja nema sumnje da ćemo dobiti datum.

“ Ma, mi ćemo još malo Evropi postavljati kriterijume, toliko dobro napredujemo”, samouvereno je objasnio baja rezultate svog rukovođenja skoro dve decenije.

Sa druge strane, jedini razlog što su ovde stvari još koliko-toliko podnošljive za normalnog čoveka, je to što smo na tlu evropskog kontinenta i što je EU svesna da joj je važnije da nas ima uz sebe, bez obzira koliko nezreli bili i koliko god da radimo u korist sopstvene štete.

Da smo imalo svesni nekog istorijskog i civilizacijskog momenta, fokusirani na napredak, a ne na samodestrukciju, gajili bismo nauku i kulturu, promovisali pristojnost i poštenje, a ne bi se koncept gulaga i Severne Koreje nametao kao poželjan model uređenja. Uostalom, kako šta deluje na terenu jasno smo videli na konceptu dve Nemačke.

Kad već nismo avangardni, za regresivne snage prostora je baš mnogo. Dovoljno je da neko pomene da smo stradalni narod i da javni servis i pridruženi mu sateliti upale kamere.

Ako nas ko zatre biće to istoričar Draga- kodno ime Darling. Prvo je ukinuo faktografiju, uveo selektivno tumačenje, istoriju sveo na mitomaniju, razbucao nauku kao svinja masan džak, što bi rekli u Pambukovici. A onda sa pozicije branioca, da ne kažemo branitelja, tumačio prošlost za njihovu bolju budućnost. Jer, ona im je zagarantovana u blagostanju samo ako Darling i njemu slični budu ponavljali kako bismo mi bili baš super da nam nije onih spolja koji nas uništavaju. To što nas ovi naši pljačkaju i rasteruju po Jevropama, Darling ne razmatra. Jerbo je njemu idealna država ona koja ima Sibir.

I, za kraj, u nedelji iza nas smo videli da ni baja nije imun na savete svog PR tima. Za razliku od Vučića on to radi skromnije. Stidljivo je najavio svoj rođendan koji je (koliko) sutra, a pojavio se na Tik-Toku, da se bolje upoznamo.

Što se toga tiče, zaista nije trebalo. Znamo ga kad je još pištolj bio.

Close