I bi nedelja:  Pozdrav sa dna Kazanja

I bi nedelja: Pozdrav sa dna Kazanja

Istorija poznaje sujetne silnike koji su voleli i moralo im se ulagivati. Malo je, pak, primera da se predstavnici jedne zemlje, ma koliko mala bila, sa toliko žara potpuno otvoreno nude. “Uzmi me kad hoćeš ti”, poručivao je baja preko javnog servisa Vladimiru.

Ilustracija (foto: Direkt)

Da li je to vazmožij da ću ga videti?”, van sebe od sreće i iščekivanja grizao je u hodniku nokte Vladimir Putin.

“On je tako moćan, tako jak, oduvek sam mu se divio. Ja bih svake nedelje da se viđamo, ali je toliko zauzet da sam srećan i ponosan kad me u prolazu i u hodniku primeti”, objašnjavao je u zanosu Vladimir svojim saradnicima koji su takođe sa nestrpljenjem čekali taj trenutak.

“Samo se nadam da će me spaziti. Malo se razmaknite, da ne prođe pored mene, neće me videti od vas”, raspoređivao je Vladimir propinjući se na prste.

“Đe si, Vlado, kućo stara. I ja kući imam jednog Vladu, isto tako lud kao ti. Samo što je on zabavniji. Da si video kako je sa kapom i varjačom špartao iz Rade, a ona u krpicama...uh, to ti ne mogu opisati. Narod bio van sebe od sreće. Ne mogu ti se mnogo zadržavati, ovde u ovom vašem Kazanju i nije nešto. Izgubio sam opkladu, onda kad smo se napili, rekao Petru da ću otići samo da nerviram one uštogljeneiz Evrope. Došao sam i na ove igre budućnosti, prijavio se za bacanje kladiva”, rekao je naš baja rukujući se sa Vladimorom.

'Ajde, kad si navalio, može i taj orden, pa da se slikamo. Znam da ti znači sad kad te niko očima ne može pogledati niti ti ko dolazi, a izbori se bliže. Ha, ha, ha, malo se zaj...šalim. . Ni mene niko ne prima osim Viktora, ali on za slikanje mnogo traži, pa sam, da mi noge vide puta, skoknuo do Aleksandra, ovde u komšiluku. Kažu, imaju neke traktore, a moći ćemo i da se lečimo. Ova korona nas je satrla. Svi nešto bolešljivi, kilavi, navalili u bolnice, traže zavoje, infuzije, antibiotike, a mi pare za sebe prerasporedili. Totalno smo na šteti bili", pričao je baja nameštajući se za slikanje.

“A, hvala ti, brate, lep je orden. Mada, imam ja tog ordenja, ne znam tačno kud ću sa nim. Iz Srbije ne znam ni ja koliko. Za svaki posao po jedan. Pa onda i ovi iz crkve. Nego, dam ja to unucima da se igraju. Okite se kao jelka pa tako po kući idu. Milina jedna”, pričao je Baja pozirajući sa Vladimirom.

I dok je baja bio odsutam o njegovom putešestviju su i građani javnog servisa imali šta da kažu.

Mnogo nam znači što sledimo naše pretke koje je još Domanović opisao. Sve je isto. I vođa i danga i ministarstva i ministri. Ko je spreman da ga jašu ima čemu da se nada. Ugled u društvu mu naglo skače, pa će i on da jaše. Nema šta, baš smo srećni što sledimo tradiciju i svakim danom postajemo sve više Stradija”, nisu krili oduševljenje anketirani.

I ne može čovek da kaže da nisu u pravu. jer se i u Stradiji, kao danas kod nas, ordenom nagrađuje onaj koji se za samo pola godine obogatio varajući državu. Jerbo je ovo zemlja- majka za takve.

Sa druge strane, ako nisi, što ono baja reče, u sistemu vlasti, država će da bude maćeha.

Takva je sad za one čiji je peh da im je imanje tamo gde će rudnik da bude.

Nemaju se šta tu buniti. Sve je uzalud. Para treba, rude imamo, Ko im je kriv što su im kuće na nemestu. Rudnike ćemo da otvaramo i kraj priče. Znaš već da je sad Kosovo zatvoreno, a pare moraju da se peru, ovaj, prave. Sad ću ja njima reći da će institucije rešiti, ha, ha, ha. A ko se buni, izdajica naroda. To uvek upali”, izvukao je baja, oblačeći sako, rešenje iz rukava.

I dok nasi prvaci pričaju velike priče i obrću milione, tragovi im, kako je to opisao Njegoš, smrde nečoveštvom.

O stabilnosti sistema dovoljno govori činjenica da je mizernih 900 maraka na koji je skočila minimalna plata, dovelo do kraha sistema. 

Nezadovoljstvo, koje je evidentno, gasi ministar Šulić najavom da će cena hleba biti ograničena koliko sledeće nedelje.

"Za početak da imate hleba. Ne sekirajte se, ostalo ćemo mi jesti umesto vas. I putovati, naravno", poručuje ministra Šulić koji, jasno je čim ga pogledate, ima vispreno rešenje za sve.

Ali, ne treba gubiti nadu. Blagostanje je na pragu, samo prvi rudnik da otvorimo. A onda ćemo u drušvo bogataša zajedno sa Angolom, Tanzanijom, Lesotom i ostalim državama koje iz utrobe finasiraju razvoj.

Slično kao da prodajući svoje organe računate na uspešnu sportsku karijeru.

Close