Kad sistem ne brine, pacijenti su na čekanju

Kad sistem ne brine, pacijenti su na čekanju

Primer Snežane Davidović iz Gacka pokazuje da sistem i najteže pacijente prepušta samima sebi. Poput velikog broja bubrežnih bolesnika, i za Snežanu je transplantacija u inostranstvu jedino rešenje. Od nje je deli 130 hiljada maraka koje porodica i prijatelji nastoje da sakupe.

Prnalazi snage da pomogne drugima- fizioterapeut Snežana Davidović na radnom mestu

„Ovde se ništa nije uradilo za pacijente na dijalizi. Ako sami ne pronađu donora, što se zdravstvenog sistema tiče, do kraja života bi bili na dijalizi“, kaže Snežana Davidović iz Gacka za koju je transplantacija jedino rešenje. Međutim, za to je potrebno 130 hiljada maraka. Veruje da će uz pomoć dobrih ljudi ovu prepreku savladati i da će joj se život opet vratiti u normalu.

Problem proširenih mokraćnih kanala se kod nje javio u ranom detinjstvu što je kasnije ugrozilo osnovnu funkciju bubrega. Sredinom 90-tih, sa 16 godina, svakog drugog dana je putovala do 70 km udaljenog Trebinja na hemodijalizu.  Novi kvalitet života je došao 2002. godine kada je na VMA u Beogradu obavljena transplantacija bubrega koji joj je dala majka. No, pre dve godine je presađeni bubreg otkazao, a Snežana se vratila na hemodijalizu.

Rešenje su ponovo pronašli u porodici. Ovaj put je donor trebao da bude otac. Međutim, njemu je, tokom priprema za transplantaciju na VMA, otkriven kancer na plućima od koga je preminuo. Tako je njegova želja da Snežani daruje bubreg ostala neostvarena.

"Bila sam tri godine na dijalizi i 16 transplantirana i to ne može da se poredi. Iako svakodnevno moraš da piješ lekove i da ideš na redovne kontrole, nakon transplantacije život ti ponovo postaje normalan. Ovako si vezan, gledaš na satnicu kad treba da je dijaliza".

A ona trenutno zauzima najveći deo Snežanine svakodnevice. Od 8 ujutro, do 21 čas, četiri puta dnevno po sat vremena. U pauzama, odlazi na posao u Dom zdravlja u Gacku gde radi kao fizioterapeut.

"Radim dijalizu kod kuće, što je mnogo lakše nego da moram da putujem do bolnice. I u Domu zdravlja su mi izašli u susret, pa mi je radno vreme raspoređeno tako da mogu da se organizujem. Radim sa pacijentima svih uzrasta, uglavnom elektro-terapiju", objašnjava Snežana.

Otvoren i žiro-račun za prikupljanje pomoći
Kako bi pomogli Snežani Davidović, meštani Gacka, rodbina i prijatelji prikupljaju sredstva za transplantaciju u Francuskoj. U tu svrhu je u NLB banci otvoren i žiro račun 5620088144406156

Ova vedra i otresita mlada žena ne gubi nadu da će se vratiti u normalan život. Najteže joj padaju neizvesnost i čekanje.

"Najveći problem što nema kadaverične liste. Ne postoji nada niti sistem radi bilo šta. Pacijenti na dijalizi su prepušteni sami sebi. Ukoliko nađemo donora, možemo očekivati i transplantaciju. U protivnom, na dijalizi si do daljeg. Sistem ti ništa ne pomaže".

Za razliku od Srbije u kojoj se već godinama radi na promovisanju donorstva i zaveštanja organa, kod nas tako nešto nije ni u začetku. Po tom pitanju, svest ljudi je na niskom nivou.

"Ljudi nisu upućeni. Ne razmišljaju o tome šta znači da spasiš nečijih pet života sve dok to ne osete na sopstvenoj koži. Ipak, generalno,mislim da su ljudi empatični, posebno u manjim sredinama. Ali, ni onima kojima je transplantacija potrebna nije jednostavno da prihvate organ nekoga od rodbine, a kamoli od nepoznate osobe. Prvi put sam uzela od majke i bilo mi je teško", priseća se Snežana.

Kao da su teškoće sa kojima se nosi od ranog detinjstva očvrsle njen karakter, snažno veruje da će opet normalno da živi, bez dijalize i gledanja na sat.

"Nije lako skupiti te pare, ali sam optimista. Da se ovakve operacije rade kod nas, bilo bi mi mnogo lakše.  Transplantacija u Francuskoj je jedino rešenje za mene, teško je i neizvesno, ali verujem da će na kraju sve biti u redu", kaže Snežana sa osmehom.

Close