Kišobran za republiku

Kišobran za republiku

I dok je Francuska vrila u sedmici iza nas, a taj nemir i bunt se prelivali i na okolne zemlje, nas su opijali mirisi ustajale bare iz koje se, kako stvari stoje, nećemo lako iskobeljati. Osim ako nam s neba ne padne kišobran.

Ilustracija (foto: ATV)

Ko tera pravicu ne muze kravicu kaže narodna mudrost iz Banata. Mnogo je istorijskih primera koji potvrđuju ovaj iskustveni zaključak. Možda je Matija Gubec eklatantan primer i prva asocijacija na reč pravica. Tražeći pravdu stao je na čelo seljačke pobune i završio onako kako to biva na ovim prostorima – krunisan je užarenom krunom na usijanom prestolu.

I dok Davor Dragičević 260 dana istrajava u borbi za pravicu za Davida i sve nas, institucije koje bi trebale da, po sili zakona i službe za koju su dobro plaćene, reaguju – i dalje “češljaju vunu”. Tako nešto u normalnoj zemlji ne bi moglo proći.

Francuzi su, recimo, za mnogo benignije stvari skinuli paučinu sa giljotine i zapretili Makronu da neće razmišljati da je ponovo upotrebe. Prošlo je ohoho od Buržoaske revolucije, zaboravili su francuski vlastodršci da je suverenitet u rukama naroda. Ali narod nije. Makronov nadobudni stav je naljutio sunarodnike i, kako stvari stoje, može da ga košta i pozicije.

Belgija, Holandija, pa čak i Srbija i Crna Gora imaju rašta da ustanu, samo je kod nas sve potaman. Ako pratite javne servise, jedino što nas brine je trenutna pozicija zastave. Ali je savetnik Kusturica, posle dugog razmišljanja, našao način da doskoči i tom problemu. Pokloniće predsedavajućem Predsedništva kišobran u bojama RS i mirna Bosna. Otkud, pitate se sada vi, takva genijalna ideja savetniku svih nas. Odgovor je - Atomsko sklonište. Ne pravo sklonište, nije još dotle došlo. Mislimo na muzičku grupu čiji je naš Kusta veliki fan. Imaju oni pesmu Žuti kišobran koji je (u pesmi) sublimacija, a pominje se i izvesna manipulacija. Kustina “eureka” se nametnula kao logičan ishod toka misli ovog velikog uma.

I inače, proteklih sedam dana su nas zamajavali, gledajući okom prosečnog stanovnika, nebitnim stvarima. Ali, za one sa političkim apetitima ovo su odsudni trenuci.

Verujem da je i vama palo u oči da se više ne govori o političkim idejama, ambicijama, stremljenjima, idealima, nego isključivo i samo o političkim apetitima. O tome ko će se gde uhlebiti, ko će koju poziciju dobiti i za koliko para. Obezbeđuje li ta funkcija pristup skupštinskom restoranu, pravo na vozača, reprezentaciju i sekretaricu? I zašto nema kad onaj iz one stranke ima? A šta je dosad govorio i sa kim je sve bio?

I zato nemojte da se pitate zašto smo naj, naj u Evropi. Najsiromašniji i najkorumpiraniji. I da se čudite što je normalan svet čitav vek ispred nas. Zato su vam plate male, a vi kao crkveni miševi. Iz ugla političara, crkvenom mišu jeste mesto u rupi, a ne na ulici. Crkveni miš se ne bori za svoja prava nego je zahvalan za mrvice. I samo je crkveni miš dobar miš, pardon, građanin. I da ostanemo na ovom crkvenom fonu i podsetimo se misli sv. Avgustina koji je rekao da su, ako nema pravde, države samo velike razbojničke bande.

Ali, nema razloga da vi brinete o tome. Uskoro nam stiže kišobran.

Close