Ko sme da se meša?

Ko sme da se meša?

Izbori i iščekivanje rezultata su zaključili sedmicu, ali je istinski pečat ovoj nedelji dao najveći skup u Banja Luci. “Pravda za Davida” je jedina prava potvrda da ljudsko u nama još živi i da saosećanje sa bližnjim nije umrlo.

Da izbori nisu samo naša stvar nego da se u njih mešaju drugi, ukazao je prvi Aleksandar Vučić. Svi to znate, samo se svi pravite naivni, uzviknuo je on početkom nedelje obećavši da će posle izbora sve reći o zaveri zapadnih sila i njihovim pokušajima da utiču na ishod izbora i da se neće libiti ni Ivaniću u lice da saspe sve što o tome zna.

E, sad, ako ste pomislili da političari nisu što su nekad bili, da im je rečnik na nivou pijačnog prodavca, a ponašanje nedostojno funkcije, da znate da je to samo maska. Oni se samo pretvaraju da su, kako Vučić reče, kompletni idioti. Tu se, u stvari, radi o sledećem. Elementarno pravilo preživljavanja glasi da se, kada sretnete medveda, pravite mrtvi. A elementarno pravilo kad sretnete nekog iz zapadnog sveta je da se pravite se da ste dileja kako bi ga zavarali i, kad se on opusti, ostvarili sve svoje ciljeve. Ako pitate koje ciljeve -  u interesu države to mora biti tajna.

Uostalom, i na čelu Amerike je čovek koji se većinu vremena tako ponaša, a rečenice mu se kreću od proste pa… do proste. I vidite kako im dobro ide.

A nama baš krene kad se Rusi umešaju. Ako nam se petlja Zapad to ne volimo. Ali, mešanje Istoka ima blagotvorno dejstvo, godi slovenskoj duši i obezbeđuje političku vitalnost. Stoga, se pre svakog izbornog ispita preporučuje ruska kura kod Putina. Toga se strogo pridržavaju i Dodik i Vučić, bukvalno ne pitaju koliko košta, pa im je dugovečnost zagarantovana.

Ako još obezbedite i duhovnu potporu u vidu patrijarha Irineja koji razbija izbornu tišinu jer može da škodi i obezbedi jedno kumstvo - prava je stvar. A, ako na sve stignu i pisma od Vučića i Kusturice koja, sa puno topline i nežnosti, govore za koga treba da se glasa i od čije pobede zavisi hoćemo li živeti ili nestati posle 7. oktobra, onda je samo nebo granica.

I dok nas svakodnevica polako davi, potvrda da divni, kulturni, dobri ljudi još žive među nama stigla je u petak iz Banja Luke. “Pravda za Davida” je probudila najbolje u nama. Oživela usahlu nadu da opet možemo da budemo ljudi i da empatija i solidarnost jošte žive.

Bila je to noć kada su i zvezde drugačije sijale. Da li će ta energija iznedriti neki kvalitet videćemo u vremenu koje dolazi. Kao što ćemo videti da će nam i nakon ovih izbora biti taman kako smo zaslužili.

Close