Ko te pita za mozak

Ko te pita za mozak

Da je naš pad nezaustavljiv pokazuje finiš izborne kampanje. Pošto nemaju za šta konkretno da se uhvate, predsednica otvara maketu mosta koji će, možda, nekad biti izgrađen, a član Predsedništva se, kao svađa sa međunarodnom zajednicom i mane nalazi visokom predstavniku čija je mantra: pas laje, vetar nosi. Jedina dobra vest je da, dok je Elektroprivrede, kredite možemo da dižemo.

i-bi-nedelja

Ispostavilo se da onome kome Dodik pruži podršku, taj je dibidus propao već na sledećim izborima. Osetio je to Štrahe koji je, gle čuda, uhvaćen u korupcionaškej aferi na Ibici, a u nedelji iza nas i Tramp.

I dok je njima smrklo, nama može da svane. Ovaj nepogrešivi osecaj našeg Baje da prepozna luzera i pokvarenjaka bismo mogli da licenciramo i od toga da profitiramo. Oglasi: “Ono što mi podržimo sigurno propada” i “Veća kletva od naše podrške vašem kandidatu nije potrebna” sigurno bi popunili rupe u budžetu.

A da u rupama ne oskudevamo, zna i ministarka Vidović, ali se pravi nevešta. Lakše joj je da na predizbornim skupovima stoji iza Bajinih leđa i trepće. Uostalom, imamo još Elektroprivredu, tu su i vode, a i šume. To znači da će biti i kredita. "Kad dođe vreme da se vraća, naći će se već neko drugi ko će o tome da brine" mudro rezonuje ministarka.

I dok ona anticipira buduće događaje i njihove ishode, njen šef, premijer Radovan, je potpuno na zemlji. Analizira on prošlost i ocenjuje kakav uticaj ima to na sadašnjost. A za nerealizovane projekte krivi koronu i Kineze koji zbog nje nisu mogli da se kreću. Čim bolest umine ( "a znamo ko je izmislio da naudi ovamo jednom našem partneru", naglas je onomad razmišljao premijer), Kinezi će spakovati kofere i krenuti put Republike Srpske da otvaramo što se otvoriti da.

A Baji se, recimo, dao put. Sleteo je on u nedelju u Gacko, a onda se uputio u Gornji Lipnik.

Tamo je nešto, što je 7o godina čekano, završeno je za 4o dana. Dal' je kuso što je bilo brzo, pokazaće vreme. Ono što može sada da se kaže da je mandatar crnogorski ipak jedna atipična i vredan poštovanja ličnost koja pravi otklon od političke scene koju više od dve decenije "krase" secikese, osobe bez integriteta, ozbiljnosti i doslednosti. Zato je predsednik stranke, koji inače glumi državnika, morao da preseče putnu vrpcu sa predsednikom opštine.

Oglasio se prošle nedelje i gos'n Zeljković, direktor Instituta za javno zdravstvo RS. Rekao je da svega imamo dovoljno, ali da je najbolje da se kod kuće lečimo o svom ruhu i kruhu. Dakle, zdravstvena zaštita postoji sve dok nam ne zatreba. A onda shvatimo da se i tu pridržavaju devize: najjači samo opstaju.

I dok smo se mi grejali predizbornim obećanjima, planeta se bavila američkim izborima. Dobra vest je da je Tramp izgubio.

To, samo po sebi, ko je barem jednom imao priliku da ga vidi i čuje, ni najmanje ne čudi. Ono što se svako normalan zapita je: kako je uopšte takav čovek došao u poziciju da bude na kormilu SAD-a? Ali, i ovaj put se pokazalo da sistem može i najveću dileju da amortizuje ukoliko ima zdrave institucije.

Dakako, na tom planu smo mi potpuno razoružani, pa nam dileje skoro tri decenije kroje kapu.

Prošle nedelje je ministar policije posetio Trebinje i ocenio da je bezbednosna situacija veoma dobra iako su neposredno pre toga zapaljena tri auta, a postoji i čitav niz nerasvetljenih paljevina. O narkoticima koji nesmetano teku, da ne pričamo.

Ali, za 3,5 milijarde maraka koliko ovaj narod skupi u javnu kasu, vredi se iz sve snage boriti. Narod uplaćuje, a račun ne traži, što je za dileje već Eldorado. Zato i jurišaju.

A mi smo nekako digli ruke od svega. Postalo je besmisleno insistirati na pravilima kad je sve otišlo dođavola. Živimo danas onu sentencu da je najveća propast jednog društva dostignuta onog momenta kada se spozna da je živeti pošteno lišeno smisla.

Crna Gora izgleda i kao nada (sve se može preko noći promeniti nabolje), ali i kao nedostižni ideal jer mi, prosto, nemamo ljude koji bi se za državu borili.

Ali zato imamo državu u kojoj se neki ljudi na položaju bore za sebe i svog sina. I njegove firme, dakako.

A Prointer je i u doba korone dobio sve tendere. Kao vampir se nakačio na budžetsku venu i ne silazi.

Izgleda da je nama najvažnije da nabavimo softver. A za mozak, ko te pita.

Close