Koga sistem voli, a ko je krivi tip?

Koga sistem voli, a ko je krivi tip?

I dok za VSTV ni krivično delo nije za disciplinski prekršaj, druga institucija, MUP RS, disciplinski kažnjava za postupke koji bi, u nekom normalnom svetu, zasluživali nagradu.

VSTV (foto: Detektor.ba)

Iako se ništa ne dešava preko noći, bio je to proces koji je neminovno doveo do ovog trenutka u kome možemo sebi da priznamo da smo taoci države, tačnije njenih institucija. Odavno one nisu u službi opšteg nego privatnog dobra. Zato su i priče na koje podsećamo moguće (samo) u privatnim državama.

Ugled MUP-a se brani slepilom

Nemanja Babić je mladi policajac iz Trebinja. Po svim kriterijumima bio bi on službenik za primer pred kojim stoji blistava karijera, na ponos zajednice. No, slučaj je hteo da Nemanja bude na dužnosti baš tog dana kada su u kafiću u parku sedele dve ključne figure političkog i crkvenog života.

Njima je idiličnu sliku trebinjskog parka trunio prizor Romkinje i skitnice, pa su posegli za telefonom i pozvali prvog policajca da ukloni trunje.

Nije teško zamisliti kako je dalje tekla ova “akcija”. Prvi policajac je pozvao onog ispod sebe, a ovaj pozornika, izdajući naredbu da se lica “uklone”. Sistem po njihovoj meri je zakazao u trenutku kada se na mestu pozornika nije našao poslušnik nego službenik sa integritetom.

Nemanja je otišao do parka, video da ljudi mirno sede na klupi i odbio da zloupotrebi uniformu. Nije hteo da učestvuje u hirovima obesnih, u diskriminaciji marginalizovanih. Tako je, braneći ugled i čast institucije čiju uniformu nosi, disciplinski kažnjen. Jer, oni koji odlučuju u MUP-u imaju ideju da se ugled te institucije brani slepom poslušnošću suludih naredbi.

Veljko Vuković iz Nevesinja je nagrađivani policajac sa više od dve decenije iskustva. Otuda je za njega bilo lako da uoči kako ubistvo Davida Dragičevića, i potezi policije koji su potom usledili, ne samo da ne služe ovoj instituciji na čast, nego imaju očiglednu nameru da se nešto sakrije.

Ukazivao je on na neregularnosti u svom radnom okruženju i PU Trebinje. No, kao što se u zemlji naših čuda moglo i očekivati, umesto onih koji zataškavaju, sakrivaju, sarađuju sa kriminalcima, disciplinsku kaznu za narušavanje ugleda MUP-a je dobio Vuković.

Svaki sistem ima mehanizme kojima bira ono što mu treba. Naš MUP, jasno je, protežira one koji ga (zlo)upotrebljavaju za provođenje sopstvenih hirova i ličnih interesa, a kažnjava one koji insistiraju na pravdi i pravilima službe.

Ceo VSTV je Tegeltija

Za razliku od Babića i Vukovića kojih se MUP odriče, Milan Tegeltija je lice iza kojeg je, pod parolom “je suis Tegeltija” stao svaki član VSTV. Celo veće i pola pravosudnog i političkog sistema u RS. Jasno su pokazali kakve se vrednosti ovde nagrađuju i šta je za sistem poželjan građanin, rukovodilac, službenik.

Spremnost na korupciju, potkivanje, ugrađivanje, jedan fleksibilan odnos prema pravu i pravilima, maniri su potrebni za uspon na društvenoj lestvici. I dok se Tegeltija uspinje, društvo tone.

Ali, ne haje za to Veće, koje u konkretnom slučaju predstavlja sistem. Slepo pred očiglednim kršenjem etičkih normi i pravila službe, odbacilo je i tužbu i suspenziju, te institucionalno stavilo tačku na slučaj.

Šta nam, dakle, sistem poručuje? Kakve ljude naša zemlja treba i želi?

Nisu to ni Babić ni Vuković. Zato oni odlaze ili se povlače. Tegeltije ostaju. Ali, baš zbog toga, ovakvo društvo ne može (dugo) da opstane.

Close