Kosovo i RS u istom košu?

Kosovo i RS u istom košu?

Čini se da sve veći broj stranih političara u načelu podržava ideju razgraničenja Srbije i Kosova, ali istovremeno upozoravaju da to ostavlja prostor za posledice po druge države na Balkanu, piše "Dojče vele"

Karta na kojoj je prilikom intervjua za DW predsednik RS Milorad Dodik "prekrajao" granice

Ako pretpostavimo da unutrašnji dijalog o Kosovu još traje – a niko još nije objavio da je završen – jedna ideja dobija sve više prostora u srpskoj javosti. Izvestan broj intelektulaca, naime, insistira na tome da bi rešavanje kosovskog pitanja trebalo povezati sa statusom Republike Srpske.

Objašnjenje je na prvi pogled jednostavno: ako Albanci na Kosovu imaju pravo na samoopredeljenje, i na osnovu toga potražuju punu nezavisnost, isto takvo pravo bi se moralo tražiti i za Srbe u Republici Srpskoj. Zagovornici te teorije podsećaju da se na etničkom principu raspala i bivša SFRJ, i da se situacija na Balkanu neće rešiti dok taj princip ne bude važio za sve.

Takav stav nije trenutno deo političkog mejnstrima, jer ga nije izneo ili podržao niko iz vladajuće koalicije Srbije, ali on, reklo bi se, dobija sve više pristalica u toj zemlji. Utoliko pre se može govoriti da će najverovatnije sve više dobijati na značaju kako se bude približavala konačna odluka o Kosovu.

Kako predsednik Aleksandar Vučić uglavnom govori da Srbija u tom procesu neće moći da dobije sve, ali da će pokušati da dobije nešto ili izgubi što manje, insistiranje na nezavisnosti Republike Srpske vidi se i kao neka vrsta kompenzacije za potencijalne gubitke oko Kosova. Sa druge strane, forsiranje takvog stava se u krugovima njegovih zastupnika vidi i kao pokušaj pritiska na zapadnu međunarodnu zajednicu, kako bi se upozorilo na sve moguće komplikacije koje mogu nastati zbog rešenja kojim Srbija ne bi bila zadovoljna.

Tu bi takođe trebalo skrenuti pažnju da zabrinutost za sudbinu Bosne i Hercegovine već postoji. Veliki broj stranih političara u načelu podržava ideju razgraničenja ili korekcije granica, ali istovremeno upozoravaju da to ostavlja prostor za posledice po druge države na Balkanu.

Istoričar i predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić za DW ocenuje da su velike sile u jugoslovenskoj krizi nastupile licemerno i da je pravo na samoopredeljenje dato za 1.600.000 Albanaca, ali da to pravo nije dobilo 1.750.000 Srba van Srbije. To je, prema njegovim rečima, ostavilo gomilu problema u svim balkanskim državama.

Mislim da ta dva pitanja ne bi trebalo povezivati i da je Kosovo slučaj za sebe, kaže za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. „Bosna i Hercegovina je međunarodno priznata država, članica Ujedninjenih nacija, i ukoliko bi se jedan njen entitet pripojio Srbiji, BiH bi se praktično raspala. Mi ovde govorimo o suverenoj državi koja je uspostavljena Dejtonskim mirovnim sporazumom, iza koga stoje velike sile, i njeno rastakanje bi dovelo do posledica koje svakako ne možemo ni da predvidimo“, upozorava Popov.

Šta bi u tom slučaju Srbija mogla dobiti i da li bilo šta time dobija, ukoliko, recimo, krene da povezuje ta dva pitanja – Kosovo i Republiku Srpsku? Aleksandar Popov smatra da se na taj način ne može dobiti mnogo. Popov podseća da je tokom proteklih godina u Srbiji bilo političara koji su „želeli da pojačaju svoj rejting u pregovorima oko Kosova time što su bili za to da ako se izgubi Kosovo onda je rezervna varijanta pripajanje Republike Srpske Srbiji.“

A Čedomir Antić primećuje da je zapravo ključno pitanje ko može ozbiljno da shvati Srbiju „koja ima dvadeset raznih rezolucija i deklaracija, koje kažu da je Kosovo Srbija i da neće prihvatiti podelu. A onda se pojave tamo neka premijerka, i predsednik, i ministar spoljni, koji govore o razgraničenju i podeli, a ujedno svi oni kažu da neće priznati nezavisnost Kosova“.

Kompletnu analizu možete pročitati ovde.

Close