Majstore, ima izaći

Majstore, ima izaći

“Majstore, stani, ima izaći, zapomažemo zeleni od muke dok nas pakleni vozači voze ukrug. Iste teme razmatramo već tri decenije. Od uspeha u nedelji iza nas izdvajamo odbranu nacionalnog interesa. To je dokaz da i (polu)mrtva Narodna skupština može nečemu da posluži. Iz naftalina je izvučeno i pravo na samoopredeljenje. “Neće nas niko ucenjivati, imamo pravo da sami donosimo odluke!” viču naši prvaci na kolenima pred bilo kim ko im tu poniznost i zatraži.

Čudno je kako nam smetaju lutalice, a ne smeta razaranje države na svim frontovima. Uostalom, to što ne znamo kako i šta sa lutalicama jeste pokazatelj da ovde sistemskog rešavanja problema nema. Kad nam sve vlasti ljube skute izvršnoj, jasno je da od nečije (samo)volje pristajemo da zavisimo.

Još može da mi posluži ovaj nacionalni interes”, uzviknuo je Baja izvlačeći iz ormara ofinger sa iznošenim, pa zašto ne reći i pomalo ofucanim, interesom. “Sad će to Sneža malo da mi iščetka i ima da mi stoji, da se svi okreću za mnom”, pomislio je posegavši i za pravom na samoopredeljenje koje je visilo pored. “Gledaj ti ovoga, kako su ga stisli. To ću izvući kad počne kampanja, jerbo pred izbore mi najbolje stoji. Pale se ljudi na njega kao Đokić na koncesionu naknadu”.

A onda je tako opremljen Baja zaposeo govornicu zakonodavnog tela u stanju duboke kome. Poput oca koji ima pravo da kara neposlušnu decu, pričao je on, prosvetljivao, ali, avaj. Uzalud je neposlušnima dobronamerno govoriti, takoreći podučavati ih. Na sreću, dvotrećinska većina je razumela razlog svog okupljanja. A to je da, kad si u društvu sa pametnijim tatom, tvoje je, dete, da slušaš i, u ovom slučaju, da glasaš kako ti se kaže. Elem, da nije bilo komatozne skupštine, ode nam nacionalni interes dođavola. Tako, ukratko, stoje stvari kod nas.

A koliko narodni poslanici znaju pokazao je i morbidni slučaj Asocijacije stvaralaca koji je izazvao revolt prethodnih nedelja. Predstavnici stranaka, sve listom vrli poslanici i istaknute političke figure, potpisale su da se pomenutoj Asocijaciji pritekne upomoć sa naših 15 miliona. Na to je javnost reagovala prilično burno, pa sada stidljivo povlače svoje potpise sa dokumenta. Prosto čoveku dođe da sad traži pravdu za Asocijaciju. Što bi oni bili gori od, recimo Prointera, kome takođe idu naše pare.

Suočavanje sa sopstvenom prirodom je uvek podvig vredan hvale, a ove nedelje šampion u tome je OO DNS-a iz Novog Goražda. Oni su odlučili da se kolektivno autuju i pređu u SNSD. Zašto bi se krili iza drugog imena, zašto bi glumili da jesu ono što nisu. Ovako, brate, suočiš se sa sobom u ogledalu, kažeš: "To je moje pravo lice, ko me voli, on će me i prihvatiti". A SNSD hoće, što je najvažnije. Što se tajminga tiče, iskustvo kaže da je pravi trenutak onda kad ocenite da trebate, ali je pred izbore uvek dobrodošlo.

I dok je autovanje in u Novom Gopaždu, nešto južnije, vole kad ih ima više u igri.

“Iza svakog uspešnog gradonačelnika stoji kum”, pomislio je prosečni stanovnik Trebinja kada je video sliku kojom je podršku kandidatu Ćuriću, osim kuma dabome, dalo još 9 partija. “Pluralizm ideja i programa na delu”, pomislio bi zadovoljno Monteskije, zagovornik demokratije i podele vlasti. “Obična farsa i predstava za javnost”, trezveno bi definisao prosečni trebinjac. Šta će korona na sve reći do novembra, teško je i pretpostaviti. Za sada znamo da je nakon usvajanja budžeta Stevadnić rekao da je demokratija ovde na sigurnom. O građanima nije rekao ništa.

Ono što je takođe sigurno da je lepo biti Bajino unuče. Za razliku od većine dece koja u svojim mestima nemaju tu mogućnost, ti imaš svoj park i u njemu svoju ličnu igraonicu. Lepo je to jer smo prećutno pristali da bi neki mogli da imaju sve, mnogi će morati da se odreknu svačega. U tim razmatranjima nam prođe i jul.

Close