Neka ljubi ko god koga hoće

Neka ljubi ko god koga hoće

Sedmica iza nas ostaće upamćena po prvoj Paradi ponosa u BiH. I, inače se proteklih sedam dana sve vrtelo oko “onih stvari”.

Ilustracija: Enes Čelosmanović

Rekli su nam da ćemo od sad decu praviti po mađarskom receptu. Potom, svi resusrsi su angažovani da se pre ekspanzije beba finasijski obezbedimo, pa smo drugi entitet prestigli za minimum dva koplja, a rastu nam i doprinosi. Kako god da se uzme, u svetlu budućnost napredujemo poput Gulivera i to sa obe strane Drine.

Natalitet je na ovaj ili onaj način bio glavna tema u protekloj nedelji.

Najpre je Vučić, vrativši se iz Mađarske sa novim saznanjima o produženju vrste, podneo raport Dodiku. Do sada smo po mađarskom receptu pravili kobasice, gulaš i doboš tortu, a sada je vreme i za decu.

Šira javnost još nije upoznata sa detaljima mađarske recepture, ali, ako je suditi po rezultatima svega čega se dvojac Dodik - Vučić sa satelitima prihvatio, ima da nas nema.

Za sada, dok nas još ima, treba da se družimo, moto je institucija koje nepogrešivo čitaju misli onog koji je tu za sve nas da misli.

Elem, manifestacija Dani RS u Srbiji je ove godine podignuta na viši nivo. Pošto para imamo, nije se žalilo da trupe, pesnici, umetnici, glumci, spakuju svoje krpice i autobusom krenu put Srbije. Dakako, establišment je putovao mnogo udobnije, ali, njihova obaveza je da deluju čilo i odmorno i vizuelno garantuju da je ovo zemlja prosperiteta.

Ideja je da se stanovništvo Srbije, koje je listom sa bh. prostora, upoznaje sa kulturom koju već poznaje možda i bolje od onih koji su došli da je predstavljaju. Sve u svemu, ove godine je obuhvaćeno preko 20 gradova širom Srbije, a Čubrilović je stigao i do Niša. Posetioci manifestacije, upoznavši perjanice RS iz prve ruke, zahvalili su se svojoj srećnoj zvezdi što ne moraju da ih sreću češće.

Bila je i prošla Parada ponosa. Na žalost ponekih, protekla je mirno i masovnije nego sve kontra-parade koje su okončane fijaskom. Imali smo priliku da vidimo neke zanimljive likove i da čujemo razmišljanja za koja smo smatrali da su stvar davne prošlosti. To su listom bili neki mračni, nervozni ljudi na koje je Frojd u svojoj “Opštoj teoriji nervoze” mislio kada je pričao o latentnim homoseksualcima.

Na kraju je ispalo da je sarajevska čaršija ipak zagledanija u svoj nego u tuđi krevet.

A u državnom krevetu – praznina. Pobednici na izborima još nisu konzumirali vlast iako je predbračni ugovor sklopljen pod okriljem mračnog sveštenika Vige Marka. Saga se nastavlja, naredna epizoda će se možda snimati u Briselu. Glavni junak Romeo je odlučan da ide, dok se Julija sa svojom kumom još femka. Zajedno su u čudu kako je bez formiranja vlasti uopšte mogao da svane ponedeljak.

Da zabave ne fali i ove nedelje se pobrinuo premijer Višković koji se, poput plavog zeca iz pesme, u sve razume. Pregledao je diplome, merio koplja, upoređivao plate, a sve sa ciljem da zaboravi tužnu istinu da bi i sam mogao da ostane bez posla.

Ali, kad mi polako ostajemo bez zemlje, može, vala, i Višković bez fotelje.

Close