Nikola Šipovac iz Nevesinja: „Naučio sam da se borim i trudim“ (VIDEO)

Nikola Šipovac iz Nevesinja: „Naučio sam da se borim i trudim“ (VIDEO)

Dvadesetčetvorogodišnji Nikola Šipovac iz Nevesinja je student završne godine informatike. Zbog sticanja obrazovanja iz svog grada putuje u Mostar. S obzirom na nepostajanje čestih autobuskih linija i činjenicu da nosi potkoljenu protezu za njega je školovanje poseban izazov. Ipak, ovaj mladi Nevesinjac vjeruje da će mu ono pomoći da u budućnosti nađe posao.

Nikola Šipovac (Foto: Direkt)

Pripremila: Marija Manojlović/Direkt

Svjestan je da na kraju mnogo toga zavisi od njega i njegove spremnosti da se bori za sebe i ciljeve koje postavlja.

Još kao četnaestogodišnjaka Nikolu je život stavio pred ozbiljan izazov. Njemu je 2008. godine dijagnostifikovan tumor petne, kosti zbog čega mu je u Beogradu amputirana noga. Nosi potkoljenu protezu.

„Tada sam imao četrnaest godina, bio sam dijete. Teško se bilo suočiti sa takvom bolešću, sama dijagnoza je uticala na mene, ali malo po malo izborio sam se sa svim tim. Za sada je sve u redu“, započinje priču naš sagovornik.

Riješen da se školuje izabrao je studiranje informatike u Mostaru. Na predavanja putuje autobusom što, s obzirom na slabu povezanost dva grada, Nikoli oduzima mnogo vremena.

„To je dosta naporno s obzirom na to da nema autobuskih linija prema Mostaru. Sve ih je manje. Idem ujutru u osam sati, a najraniji autobus kojim se vraćam je u četiri sata poslije podne iz Mostara. Tako da skoro cijeli dan provedem tamo. Da bih otišao na predavanje, koje traje dva sata, ja moram ostaviti čitav dan“, kaže Nikola.

Smatra da je položaj osoba sa invaliditetom težak, izazovi sa kojima se suočavaju brojni, a pomoć i prava koja ostvaruju nedovoljna.

„Položaj lica sa invaliditetom je veoma težak. Težak je i odlazak do Mostara, čitav dan sa potkoljenom protezom provesti... Mogu reći i da lica sa invaliditetom nemaju skoro nikakva prava. Mi nemamo ni manje školarine, ni bilo koja druga prava što se tiče fakulteta. Primam invalidninu, to je malo, ali sta da se radi“, iskren je Nikola.

Svjestan je da borbu za ostvarenje ciljeva vodi sam.

„Ukoliko lica sa invaliditetom žele sebi da pomognu to isključivo zavisi od njih samih. Moraju sami da se potrude, svojim trudom i radom. Uvijek se moraju truditi da bi postigli svoj cilj. Velika podrška je i porodica. Moja se uvijek trudila da imam sve što mi je potrebno“, priča ovaj mladi Nevesinjac.

Do kraja studija ima još pet ispita. Nada se da će mu stečeno znanje pomoći da pronađe posao, ako ne u Nevesinju, onda negdje drugo.

„Valjda ce biti nekakvog posla. Nadam se da će biti tako, pošto je informatika veoma tražena. Volim taj svijet računara, to je jedan od razloga sto sam upisao taj fakultet, nadam se i da ću lakše naći posao. U Nevesinju teško da ima posla za informatičku struku. U Mostaru možda. Generalno, mladi nemaju ovdje neku perspektivu“, zaključuje Nikola.

Close