Pobedismo i Kukova ostrva

Pobedismo i Kukova ostrva

Svet je potpuno nepravedan. Prošle nedelje je širom planete odjeknula vest da je premijer Kukovih ostrva sebe stavio na čelo 17 ministarstava, a niko ni da pomene da smo mi to davno prevazišli. Naš Kuk koji sebe Bajom zove, ne samo da je predsednica, premijer i cela Vlada pride, nego je i vlasnik svih partija. A to, priznaćete, ni na Kukovim ostrvima nećete naći.

i-bi-nedelja

Tektonski potres na na samom početku izborne kampanje je izazvala vest da će se trust mozgova odrediti prema izvesnim kadrovskim rešenjima.

Potom je Nenad Nešić priznao da ga je sustigao reket, što će reći teniski lakat, i da trenutno nije u stanju da radi na kružnim tokovima. Baja je, iskolačenih očiju i suvih usta, ubeđivao javnost da ništa nije strašno i da ćemo i bez kruženja preživeti dok mladi lav ne ozdravi, te sebe ponudio za vidara.

Na njegov poziv da se smire strasti, mladi lav je riknuo bacivši mu rukavicu u lice.

Ako se pitate otkud Nešiću takvo samopouzdanje, odgovor je jednostavan. Već je jednog Marka poslao u večna politička lovišta, dakle, ima iskustva. A i izvor njegove moći je tamo gde i Baja ide peške. A tamo u njemu izgleda vide novu nadu, takoreći dašak svežeg vetra.

Elem, pomirljive Bajine poruke Nešić je odbio, tako da je ovaj u javnost izašao potpuno iznenađen spoznajom da u RS ima kriminala i korupcije. Kaže Baja da je juče umro ne bi znao da neko mora da plati reket da bi dobio posao.

Prointera mi, evo, Radišića mi, nisam imao pojma da se neko može okoristiti i na funkciji lično obogatiti. Kažu mi nadležne institucije da se u Putevima nije radilo kako treba i da je čovek morao da plati nekoj firmi koja je onda postala najveći investitor u Istočnom Sarajevu. Mislili smo da je sve u skladu sa zakonom, a onda je ispalo da to nije bilo tako”, zaprepašteno je Baja podelio svoja nova saznanja sa novinarima. Dešava se da se zakon prilagodi praksi, ali to više ne važi za ovu firmu, poručio je i najavio smenu DNS kadrova.

Jednako zaprepašteno su delovali preostali koalicioni partneri koji su stajali iza njega i preračunavali koliko reketa su skupili do sada, jerbo je tenis postao zaštitni znak naših rukovodilaca još iz vremena kada se sa privatizacijom, čuj mene otimačinom, otpočelo.

I dok je Dodiku malo pozlilo, dotle je opoziciji granulo.

Raširenih ruku su dočekali blagovesti o raskidu koalicije i napravili mesto za novog u posrnulom opozicionom jatu. Kako su opevali Nenada, čovek bi pomislio da to nije onaj isti koji je uvozio so kao da je zlato, čije je svako kadrovsko rešenje bilo za Riplija, a valjanje u novcu za Zadrugu.

Uostalom, sa zebnjom smo navijali da Nenad ispravno pročita odluku predsedništva nakon sastanka. I, može se reći da je bilo povuci-potegni. Jedva za neku trojku i to u nižim razredima osnovne škole u kojima se čitanje i ocenjuje. Kasnije se smatra da je savladano. No, za neke to kasnije dođe tek kad napuštaju koaliciju.

Ujedinjena Srpska je takođe čitala prošle nedelje. Stigla joj je odluka da je opet u izbornom sedlu i da mogu i dalje da nastave sa ogavnim i još gorim spotovima.

Čitali smo i mi i konstatovali da su spiskovi i dalje neažurirani i da, sve u svemu, neregularni izbori i ovaj put mogu da počnu.

Uostalom, zašto bi u neregularnoj državi izbori pa bili regularni?

Bilo bi to neprirodno stanje stvari kao da se, ne daj bože, recimo predsednica o svom ruhu i kruhu zaputi u Trebinje i Nevesinje, a stranačkim poslom. Prirodno je da to radi sa našim novcem jerbo je stranka republika, a vlast država.

U sedmici iza nas je bio i Svetski dan borbe protiv siromaštva. Kod nas nije obeležen zato što se mi protiv siromaštva i ne borimo. Odavno smo ga prihvatili kao prirodno stanje. I ne samo materijalno, nego i duhovno siromaštvo.

Uostalom, niko se i ne buni zbog toga. Građani su u manjini, a stranački aktivisti dominiraju. Zato su i ekonomske teme ustuknule pred političkim. Čulo se samo odnekud da Tegeltija preferira da se zadužujemo kod MMF-a. Zaduživanje inače nema nikakve veze sa našim siromaštvom. Sa siromaštvom naše dece ima, ali ko bi sad o tome razmišljao kad nam izborne trube u ušima odjekuju.

Kad pomenusmo melodije, mora se konstatovati da smo od "Ne može nam niko ništa" iz prethodnih izbornih ciklusa spali na "Svaka bi fukara da ubje vuka", što je izgleda himna ovog predizbornog cirkusa.

Sa (ko fol) građevinskim radnicima je Baja pevao prošle nedelje, da bi mu se o glavu obila sedam dana kasnije kada je prigrlio Nešić na proslavi svog istorijskog ne koaliciji.

Da li će prigrliti i ostale Bajine atribute vlasti, videće se veoma brzo. Za sada se može reći da je to čovek od kojeg je Baji zastala knedla u grlu.

Close