Počeo Forum u Davosu

Počeo Forum u Davosu

Svetski lideri, šefovi najvećih svetskih kompanija i neke poznate ličnosti okupljaju se svakog januara već gotovo 50 godina u malom švajcarskom planinskom gradu Davosu na Svetskom ekonomskom forumu. Znate li šta je to i zašto to rade?

Foto: AP

Piše: BBC News na srpskom

Osnivač foruma Klaus Švab je 1971. godine započeo godišnja okupljanja na kojima se razgovaralo o globalnim praksama upravljanja. Sada Svetski ekonomski forum ima mnogo širu delatnost, ali kritičari tvrde da je to i dalje govornica na kojoj se prodaje.

Ali izolovano okruženje u Davosu nudi političarima dragocenu priliku da se sklone od pogleda javnosti.

Severna i Južna Koreja su na primer održale prve sastanke na ministarskom nivou u Davosu 1989. godine. Prošle godine, grčki i makedonski premijeri susreli su se prvi put nakon sedam godina, kako bi okončali 27-godišnji spor oko imena Makedonije.

Kompanije su jedine koje plaćaju da bi učestvovale na forumu. Svi ostali učesnici su oslobođeni plaćanja participacije.

Cena za komapnije je 27.000 švajcarskih franaka, odnosno 23.800 evra po osobi. Ali to nije sve.

Učesnici moraju biti i članovi Svetskog ekonomskog foruma. Članarina za to se kreće od 60.000 švajcarskih franaka godišnje, do 600.000 švajcarskih franaka za „strateške partnere“.

To je skup posao, ali učesnici na najvišim pozicijama dobijaju pristup privatnim sastancima sa svojim kolegama iz industrije i za razliku od svih drugih, dobijaju automobil i vozača. Neki bi možda rekli da je to cena koju vredi platiti.

Poboljšanje nejednakosti ima visoko mesto na razgovorima u Davosu, ali Svetski ekonomski forum ima vrlo nejednak sistem označavanja propusnica bojama.

Da, možda ste na istom mestu kao i princ Vilijam ili novozelandski premijer, ali je malo verovatno da ćete na njih naleteti u toaletu.

Gosti sa tako visokim položajima dobijaju bele bedževe sa hologramom, koji im daju pristup svemu – uključujući i najekskluzivnije specijalne sastanke.

Postoje i bedževi u drugačijim bojama za supružnike učesnika i novinare, a svi omogućuju različite nivoe pristupa. Najniži nivo je „hotelski“ bedž uz koji ne možete da uđete u čitav konferencijski centar, ali ono što je najvažnije – možete da idete na noćne žurke i da skijate. Tako da je ovo verovatno najbolja značka.

Tokom 49 godina koliko se godišnja okupljanja u Davosu održavaju, muškarci su uvek brojniji od žena, bez obzira na to što su velike firme u obavezi da među petoro učesnika imaju jednu ženu.

Davos muškarac“ je čak postao i sam po sebi opis – sinonim za stereotipnog učesnika: moćnog i bogatog elitnog muškarca – za koga mnogi misle da je van dodira sa stvarnim svetom.

Naravno, ovo sve je refleksija realnosti: u vrhu biznisa i politike muškarci su predominantni.

Međutim, situacija se stalno poboljšava.

Ove godine 22 odsto učesnika čine žene. To nije sjajno, ali se procenat žena udvostručio od 2001. godine.

Ceo tekst možete da pročitate ovde.

Close