Pomeranje sata: Kada smo i zašto smo uveli letnje vreme

Pomeranje sata: Kada smo i zašto smo uveli letnje vreme

Prelazak na letnje računanje vremena biće u noći između subote, 30. marta, na nedelju, 31. marta, kada će se kazaljka pomeriti sa dva sata ujutro na tri sata ujutro. Na zimsko računanje vremena ponovo se vraćamo 27. oktobra.

Ilustracija

Piše: BBC na srpskom

Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a i dalje postoje sporenja da li treba pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.

Istraživanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost između pomeranja na letnje računanje vremena i saobraćajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje računanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slučajeva, uz materijalnu štetu od 275 miliona dolara godišnje.

Evropska komisija je još pre nekoliko godina predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali saglasnost još nije postignuta.

Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Konačna odluka nije doneta, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, pa je izjašnjavanje o ovom pitanju odloženo.

Zašto je uvedeno letnje vreme?

Osnovna ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost.

Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat „ukrade" i doda večeri - kako bi mrak pao kasnije.

To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, davne 1784. godine.

Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.

Novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson zaključio je da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.

Slična ideja je pala na pamet i praprapradedi pevača grupe Koldplej Krisa Martina - Vilijemu Vilitu 1907. godine.

On je objasnio da mu je to sinulo kada je tokom letnjeg jahanja ujutro primetio koliko je zavesa još spušteno.

Ipak, nije doživeo da to vidi u Velikoj Britaniji.

Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.

Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.

Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.

Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu".

Ni u Evropi nisu postojala pravila koja bi važila za sve.

Tokom Drugog svetskog rata Britanci su, na primer, duplirali uštedu - pomerali su časovnike dva sata unapred.

Tek posle ovog rata u Americi je nastao haos sa računanjem vremena, piše portal Astronomija.

U zapadnoj Virdžiniji na jednoj autobuskoj liniji od pedesetak kilometara putnici su čak sedam puta morali da pomeraju kazaljke na časovnicima da bi ih uskladili sa propisanim tačnim vremenom.

Transportni, kao i mnogi drugi gubici bili su milionski.

Letnje računanje vremena u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji uvedeno je tek 27. marta 1983. godine.

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, piše Nacionalna geografija.

Većina zemalja koje ga koriste su u Evropi i Severnoj Americi.

Island je izuzetak, pošto je mnogo severnije od cele Evrope i ima ekstremnije varijacije dnevnog svetla i mraka tokom godine, da ne bi imali mnogo koristi od pomeranja sata.

Belorusija, Gruzija i Rusija su, takođe, odabrale da imaju isto vreme i zimi i leti.

Za zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla ima približno isto tokom cele godine, nema potrebe za ovakvim uštedama.

Tako je i u Arizoni i na Havajima, koje imaju sunca tokom cele godine.

Sve ostale savezne države u Americi pomeraju sat u proleće i jesen.

I za i protiv

Članice EU dobile su 2001. obavezu da uvedu takozvano - letnje vreme, kako bi se trgovina i transport na zajedničkom tržištu nesmetano odvijala i smanjili troškove energije.

Dodatni dnevni sati u letnjem periodu mogli bi da smanje troškove građana na veštačko osvetljenje i omoguće im da slobodno vreme provedu na otvorenom.

Ipak, pokazalo se da su realne uštede energije prilično marginalne.

Smanjenje električne energije nadoknađuje se povećanom upotrebom grejanja ili klimatizacije, a takođe i goriva u vozilu.

Pritom, neki od glavnih trgovinskih partnera EU - poput Kine, Rusije i Turske - ne pomeraju sat.

Kako utiče na zdravlje ljudi?

Pojedine naučne studije pokazale su da promene sata imaju negativne efekte na zdravlje ljudi.

U studije Evropske komisije navodi se da bi „efekat na bioritam ljudi mogao da bude ozbiljniji nego što se prvobitno mislilo".

Smatra se da to može dovesti do poremećaja sna, ali i povećanog broja srčanih udara i kardiovaskularnih problema.

Može da utiče i na porast broja saobraćajnih nezgoda.

Takođe, pomeranje sata podrazumeva da deca u jesenjim mesecima ujutro kreću u školu po mraku, što može biti opasno.

Ima i drugačijih mišljenja.

Istraživači Dženifer Dolijak i Nikolas Senders navode da se najveći broj uličnih zločina dogodi tokom popodneva između 17 i 20 časova i preporučuju letnje računanje vremena.

Oni smatraju da više prirodnog svetla u tom periodu može da pomogne žrtvama i prolaznicima da uvide moguće pretnje, kao i da kasnije identifikuju počinioce".

Close