Prljave tehnologije važnije od ljudi

Prljave tehnologije važnije od ljudi

Borba za svakodnevnu egzistenciju zaokuplja u potpunosti, pa građanima ne ostavlja mnogo energije niti interesovanja za borbu za zdraviju životnu sredinu. Tako, hvatajući se koštac problemima dnevnog preživljavanja, ispod radara prolazi činjenica da zagađen vazduh, a potom zemlja i voda, ubijaju na duže staze.

Dozvoljeno zagađenje po meri industrije - RiTE Gacko

Zagađenje opasno po život

Priča o kineskim investitorima koji će da grade termoelektrane na području BiH još je na dugom štapu, ali je kineskoj javnosti predstavljen izveštaj Ministarstva trgovine NR Kine koje, pozivajući se na izveštaje BH državne televizije, ukazuje na problem zagađenja koje nastaje kao posledica rada termoelektrana.

Kinesko ministarstvo trgovine napominje da u BiH trenutno imaju četiri TE (Tuzla, Kakanj, Ugljevik i Gacko) koje su u državnom vlasništvu, a napravljene u bivšoj Jugoslaviji. Dodaju da je TE Stanari završena krajem 2015, a koja je privatna kompanija sa franšiznim pravima i još uvek u probnom radu.

U izveštaju se naglašava da su od deset elektrana najvećih emitera sumpor-dioksida u Evropi, čak tri u BiH. Šampion je TE Ugljevik, ali situacija nije mnogo bolja ni kada se govori o onoj u Tuzli. Mada je emisija sumpor-dioksida tri puta manja od EU standarda, negativan uticaj ove termoelektrane na zdravlje stanovništva je evidentno.

Pozivaju se na statistiku koja ukazuje da zbog zagađenja u BiH godišnje umre 30 hiljada ljudi, a da se životni vek skrati za 38 dana. Pominje se cifra od čak 31 milijarda evra koja se troši na lečenje bolesti koje nastaju kao posledica zagađenja vazduha.

Sličnom problematikom, ali sa Gackom u fokusu, bavi se tekst autorke Ioane Ciuta objavljen na portalu Benkvoč (Bankwatch).

Ova aktivistkinja u tekstu, naslovljenom “Gacko: Kad bi zakoni bili snažni kao zagađenje vazduha”, opisuje svoje impresije kada, nakon Tjentišta, fascinantne prirode nacionalnog parka i kanjona Sutjeske, ugleda prizor zadimljene Termoelektrane i “ogromne, prašnjave rudničke jame koja zjapeći dominira krajolikom”.

Ioana konstatuje da, uprkos tome što Gacko sa Termoelektranom i otvorenim kopom ima ozbiljan problem zagađenja, zvanična merenja to ne potvrđuju, jer su republički standardi kada je u pitanju kvalitet vazduha veoma blagi i nema javno dostupnih podataka o rezultatima zvaničnih merenja, što znači da građani nemaju uvid u stanje u ovoj oblasti i njenu ozbiljnost.

Smog pod zakonskom zaštitom

Kako bi to promenile, u novembru prošle godine, organizacije Benkvoč i Centar životne sredine iz Banje Luke su na dve nedelje u Gacku postavile uređaj za merenje zagađenosti vazduha.

U prvoj polovini posmatranog perioda vrednosti nisu prelazile dozvoljene, izuzev emisije 19. novembra, u 8 časova. Slične skokove emisije zabeležene su još tri puta: 22. novembra u 23h, sledećeg jutra u 8h i, apsolutno najviša koncentracija, 23. novembra u 20h.

Benkvoč mreža je organizacija koja istražuje uticaj javnih finasija, sarađuje sa lokalnim organizacijama i ugroženim zajednicama širom sveta u nastojanju da zaštite svoja prava i sredstva za život. Staraju se da njihove priče i probleme čuju oni koji donose odluke u Briselu. Kako kažu, rade na tome da Evropa postane pravednije, čistije i održivije mesto.

Analiza bazirana na praćenju smera vetra, kaže Ioana u svom raportu, ne ostavlja dilemu da je prvo prekoračenje prouzrokovano radom termoelektrane, drugo za uzrok ima rudnik, a treće oboje.

Vrednosti u okviru dozvoljenih tokom prve polovine posmatranog perioda objašnjava vremenskim uslovima u Gacku tih dana. Kako Ioana navodi: “Sneg je pao onog dana kada smo postavili mašinu i zadržao se tokom sedmice koja je usledila. Efekti snega, kao i kiše u kratkotrajnijem periodu, su vlaženje zemlje, što otežava prašini da se podigne u vazduh. Tačnije, sneg veže prašinu za tlo. Sa druge strane, tokom suvog dana, čestice koje se zadržavaju na lišću, krovovima ili tlu vetar nosi. Pa je sneg u prvoj nedelji uslovio mnogo povoljniju situaciju i privremeni predah na čistom vazduhu.”

Međutim, sa topljenjem snega, prava slika zagađenja u Gacku je izašla na videlo. Dnevna emisija PM 2,5 (opasnija komponenta dva zagađivača, jer prodire dublje u pluća i ostaje duže) konstantno je bila dva puta veća od vrednosti koju Svetska zdravstvena organizacija tretira kao graničnu (25 mikrograma po metru kubnom, u toku 24h). Istovremeno, parametri su bili u granicama normale za standard u RS. Ova činjenica navodi Ioanu na zaključak da zakoni u RS takoreći protežiraju loš kvalitet vazduha, umesto da štite zdravlje stanovnika.

Naime, zakoni dozvoljavaju da maksimalna prosečna godišnja vrednost prašine čestica 2,5 bude 15 puta (!) veća od nivoa koji dozvoljava Svetska zdravstvena organizacija.

Jedan problem, mnogo aršina

Tokom prošle godine uređaj za merenje kvaliteta vazduha je putovao zemljama Zapadnog Balkana, od kojih je svaka imala različite vrednosti zakonom dozvoljenog maksimuma PM, ali nijedna nije tako tolerantna i nemarna u odnosu na zdravlje stanovnika kao RS.

Za PM 10 izgleda da postoji međusobna saglasnost svih država da dnevna prosečna vrednost mora da se kreće oko 50 mikrograma po metru kubnom. Izuzetak je Federacija BiH, gde je limit bio 62,5 mikrograma u 2017. godini.

Ali, dozvoljene vrednosti za PM 2,5 variraju . Zemlje kao što su Crna Gora i Makedonija, usvojile su EU standard od 25 mikrograma, dok Srbija ima čak i strože propise koji dozvoljavaju 20 mikrograma. U isto vreme, Federacja BiH nema ograničenje kada je u pitanju zagađenje česticama promera 2,5.

Imajući ovo na umu, u tekstu se postavlja pitanje: Za koga su kreirane dozvoljene prosečne vrednosti koncentracije od 150 mikrograma u Gacku? Za stanovništvo ili industriju?

To je bio i jedan od razloga da se izvrši pritisak na Evropsku komisiju da u Sporazum energetske zajednice unese i odredbe vezane za zagađenje vazduha. Ovakav potez bi, smatraju aktivisti, doprineo ujednačavanju pristupa problemu zagađenja vazduha koji direktno utiče na desetine hiljada ljudi na zapadnom Balkanu svake godine.

 

Close