Jezero Vrba nadomak Gacka je verovatno jedino u BiH na kome tokom leta možete videti jedrilicu. Iako živi u Kragujevcu, Srđan Mastilović se tokom jula i avgusta vraća u zavičaj svojih roditelja uživajući u jedrenju, ali i nastojeći da animira okruženje da se osmeli i preda ovom sportu.

“Kako nam je zemlja lepa!” uzviknula je jedna učiteljica izlazeći iz autobusa. Iz Trebinja su se, sa grupom dece, vraćali u Bijeljinu. Na tom putu su zastali na Desivoju, očarani krajolikom i tirkiznom bojom jezera Vrba.

“Ova boja je nestvarna”, rekla je nastojeći da kamerom telefona zabeleži prizore i boje.

Tehnika je, u tom pogledu, ograničena, ali ono što oko može da vidi, hrani dušu i urezuje se u pamćenje.

Ta očaravajuća lepota je privukla i Srđana Mastilovića da se poslednjih godina vrati zavičaju predaka. Ovaj član jedriličarskog kluba Kragujevac provodi dva meseca jedreći na dasci. Kaže da je prvi put probao jer su drugari jedrili, a onda mu je “daska ušla u krv”. Ipak, malo je onih koji odlučuju da stanu na dasku:

“Konzervativizam ljudi je izražen, tradicijom nisu opredeljeni da mnogo vremena provode u vodi jer su zime duže. Prema mojim saznanjima ovo je jedino jezero u BiH na kojem se jedri”.

Ističe da se na jednoj dasci može naučiti više ljudi, pa je u tom smislu pristupačno. Ipak, volja je presudna:

“Primetio sam da ljudi više vole da sede u kafani nego da izađu na jezero. Što je za mene nezamislivo.”

Jezero Vrba je najveća vodena akumulacija u opštini Gacko. Nastalo je izgradnjom brane za potrebe RiTE Gacko početkom 80-tih godina prošlog veka. Nalazi se na 1060 metara nadmorske visine, dugo je oko 3 km, a široko 400-500 metara. Pošto se nalazi na lokalitetu Desivoje, često ga i tako zovu.

Srđan tvrdi da je jedino jezero u BiH na kojem se trenutno jedri, a uslovi su, po njemu, savršeni.

Mada izgleda komplikovano, jedrenje, kada se savlada, pruža vrhunski užitak. Srđan kaže da godine nisu prepreka i ističe primer poznanika koji je sa 65 godina počeo da jedri. Bitna je volja, a prosečnoj osobi su potrebne dve sezone da savlada ovu veštinu:

"Znači da u jednoj sezoni vozite preko 3 dana, što znači da imate dovoljan broj sati provedenih na vodi. Tako ćete steći stabilnost. Meni je trebalo dve sezone, možda nekome treba I manje. Ovde imate sjajne uslove, ponekad i divan vetar koji vas vraća na obalu", objašnjava.

Za razliku od ljudi u Srbiji koji su liberalniji i spremniji na novine i izazove, kruta sredina koja nameće ograničenja i stid, ovde sprečavaju ljude da se odvaže. To ih lišava mnogih užitaka u životu kao što je i savladati jedrenje:

"Po meni propuštaju divno zadovoljstvo, propuštaju mogućnost da imaju aktivnost u kojoj će doživeti lepe trenutke. Kad nauče, mogu da voze po moru, obilaziti neke distance, da uđu u taj krug ljudi. Prednosti ovog jezera su dobar pristup, dosta vetra i fantastično čista voda. Možete očekivati nešto zaista lepo”.

Ambiciju da jedrenje približe stanovnicima Gacka imao je Kulturno-sportski centar koji je prošle godine organizovao školu jedrenja. Želja je bila da to bude početak jedne uspešne jedriličarske priče. Korona je taj plan stavila na čekanje. Svi se nadaju samo do naredne sezone.

Srđan ističe da je prednost jezera i to što je na samo dva sata od Sarajeva kao većeg centra. Veruje da će, kada ljudi otkriju ovo mesto, biti mnogo više posetilaca. No, za njega se ova sezona jedrenja primiče kraju.

Sa prvom kišom će svoju dasku i jedro spakovati do naredne godine. Nada se da će do tada biti još zainteresovanih za jedrenje ovim vodama.

Sa optimizmom čeka taj trenutak i poručuje:

“Idemo, surferi!”