Prvi maj prvi put u pandemiji

Prvi maj prvi put u pandemiji

Lepo vreme danas nije izmamilo nikog napolje, a policijski sati su osujetili i one koji su to planirali. Prvi maj u Hercegovini je ispao prilično sumoran dan. Mere koje su preduzete u cilju sprečavanja širenja virusa korona možda imaju smisla u gradovima. Na veći deo Hercegovine, koja je i inače retko naseljena, deluju umrtvljujuće.

klinje-gacko

Izletišta su bila prazna- jezero Klinje

 

U RS je zabrana kretanja počela u podne, pa su ulice bile puste. Ni na selu nije bilo življe. Da ljudi ovde još obitavaju više se moglo naslutiti po domaćim životinjama pored saobraćajnica, nego po susretu sa stanovnicima.

krave-magistrala-hercegovina

Asfalt je danas bio njihov- magistralni put Gacko-Bileća

Puste magistrale ka Foči, Trebinju, Nevesinju su ohrabrile ovce, krave i po koju kokošku da se razbaškare na asfaltu. Na putu se moglo susresti tek po koje vozilo i to mahom dežurnih službi.

U Federaciji važe druga pravila. Tamo je policijski sat tek od 22 časa.

Nikome baš nije jasno koja mu je fukncija, uostalom, kao što je teško dokučiti smisao i ovog od 12. Bilo kako bilo, kiša je padala tokom većeg dela dana, pa se na mostarskim ulicama malo ko mogao sresti, kaže za "Direkt" Semir Behram, novinar Abraš radija.

mostar-kisa

1. maj i mostarska kiša

“Grad je uvek za vreme prvomajskih praznika bio skoro pa pust, jer su se kolektivna druženja odvijala na planinskom izletištu Rujištu, te na obalama reke Bunice. Te dve lokacije su jednostavno tradicija u dolini Neretve. A to znači da ni pod ovim okolnostima stanje nije drugačije. Ako već nisu na otvorenom prostoru radi kišovitog vremena, tada su u unutrašnjostima svojih vikendica. Rujište je celo vreme pandemije bilo oaza za Mostarce dubljeg džepa, koji su od tog lokaliteta napravili neki lokalni hibrid "offshore" destinacije. Sumnjam da je pandemijska atmosfera, ovoga puta, poremetila odziv i ugođaj. Policijski sat od 22 časa je više nego apsurdan, jer se do tada može zaraziti desetine hiljada ljudi koji će imati mnoštvo prilika da učine taj kobni kontakt― jasno je da odluka nema nikakvog smisla”, tvrdi Behram.

Po njegovom mišljenju i ova situacija je pokazala da smo kao društvo dotakli dno.

mostar-stari-most

Stari grad bez ljudi

Kada stavimo na papir činjenicu da nam je malinar uvezao respiratore sumnjivog kvaliteta i cene, iz Kine, preko crkvene adrese u Irskoj, tada nam stanje društva poprima ozbiljne obrise karikature. Bojim se da može još i gore, jer mi kao narod uvijek dajemo i posljednji atom snage da napravimo korak dalje, najčešće u ludilu, jer i to ludilo je naša tradicija i autohtoni plemenski izričaj", tvrdi i dodaje da razlike između RS-a i Federacije skoro pa nema.

"Jedni druge kopiraju u svim postupcima u tako vidljivom manjku znanja, elokvencije i originalnosti. Mentalitet ova dva entiteta je odraz sirotinjskih ideala. Narod je navikao da mu se udjeljuje, kolektivno smo pod efektom potražnje milostinje od Zapada, Istoka ili viših nevidljivih sila".

Behram kaže da sam nije ljubitelj “kolektivističkih nadmetanja u količinama veselja” i da je poslednji put kao tinejdžer organizovao roštilj za Prvi maj.

Iako se na društvenim mrežama tu i tamo može videti poneka slika “jagnjeta na ražnju” na nekoj skrivenoj destinaciji i u “odabranom društvu”, većina ljudi sa kojima smo pričali ne deli taj entuzijazam. Zabrinuti za budućnost i radna mesta, Praznik rada provode u izolaciji čekajući normalizaciju.

Close