Režiranje spontanih događaja

Režiranje spontanih događaja

Da ne živimo u normalnoj, nego u zemlji čuda, videli smo i protekle nedelje. Umesto da javni interes diktira teme medijskim servisima koje finansiraju građani, medijski servisi nameću tim istim građanima efemerne događaje i beznačajne pojedince. Beznačajne za opšti, ali ne i za privatni interes, dabome.

i-bi-nedelja

Bolje da iz kanala nisam ni izlazio”, huknuo je Stevandić kojeg je, tek što je aterirao iz Venecije, dočekao nemili CIK-ov glas da će zbog spota biti diskvalifikovani iz izborne trke. “Bio je to potpuno miroljubiv spot. Taj CIK je potpuno ciknuo. Računali smo da će da zabrane, ko Vučićev u Srbiji, pa da nam skoči rejting, a ne da zabrane celu stranku. Izgleda da svima smeta jaka Ujedinjena”, naglas je razmišljao Nenad okrećući Baju.

Šta je ovo, šefe? Sve sam uradio kako smo planirali, ko bi rekao da će CIK tako sa nama!? I gde baš da me to snađe kad sam u gondoli plovio kanalom! Jesi l' video šefe kako sam lepo pevao? Ali, presede mi ovo sa spotom. Šta ćemo sad?", vajkao se Stevandić zabrinut za regularnost izbornog procesa više nego za sopstvenu i sudbinu stranke, što mu negde dođe na isto.

Ma, pusti to, znaš da kod mene uvek imaš mesto. Nego, nije ovo ni loše. Malo ćemo da dignemo prašinu. Dok narod gleda šta se dešava da mi namaknemo pare. Trebaju nam što bi rekli k'o Vučiću medijska pažnja. Jeste, dogorelo. Evo, idemo sa trezorskim zapisima, a onda će valjda doći i pomoć iz Evrope. Ma, ne volim ih ni ja, ali moramo da se pravimo. Traže sad da menjamo Zakon o javnim nabavkama, kao da taj zakon može za nas da važi, hahaha. Al', dobro. Nek' misle da se kao nešto radi dok pare ne pošalju. Ja ću sad zapretiti da ćemo izaći iz izborne trke, samo da vidim šta će oni. Znaš da uvek upali to kad kažemo da nas pritiskaju. Narod se na to pali k'o Vulin na uniformu, što ono kažu. K'o da mene briga kad Prointer dobro posluje. Jes video kako rade? Kad to moj sin uzme pod svoje, nema mrdanja. Sav je na mene. Nego,  moram da idem. Srna je na putu, sad mi javiše. Ma, ne srna, nego oni novinari. Kažu, prave mi neko iznenađenje. Nadam se da se jede, pošto sam gladan k'o vuk".

I dok je Baja razmatrao situaciju sa Stevandićem, nekoliko kilometara dalje su radnici silazili sa skele.

Reditelj spontanih događaja u vremenu pred izbore ih je raspoređivao.

Ovamo sto, nosi mi taj zeleni stolnjak, nećemo valjda pred Baju sa zelenim!? Daj nešto kockasto, da zna da je među svojima. Vi da obučete trenerke. Kao, radili ste nešto, zidali, pa seli da se odmorite. Ti harmonikaš čekaš u grmlju na moj znak i kreneš sa nekom patriotskom. Može ona: Svaka bi fukara da ubije vuka. Ma, ne znam ko peva, al' je nabijena simbolikom. Ne sekiraj, neće pogrešno razumeti. Ne ide u lov, znači nije fukara. Znaš da je i u ratu hvatao kamion. A ti sa mesom, ovde ćeš iza kombija. Kad čuješ da šef peva: "Plači brezo bela", a onda sočno opsuje, nastupaš. Skidaš foliju i stavljaš oval. Pred njega najbolji, sa teletinom. Zašto ne stavljaš nož? Kako Baja jede samo viljuškom? Ma, stavi ti escajg, a šta će on uzeti, ne brini. Zna on kako treba sa narodom. Važno je da vide da je jedan od njih. Da je sposoban da pojede, da zapeva, ali i da opsuje. Da je veći dunster od svakoga dunđera. Evo, javljaju mi da stiže. Ti u beloj majici. Da, ti! Kad počne ono.”Skitnice, ja nemam gde”, pritrčavaš i pitaš da napraviš selfi, jasno. Al', da bude onako spontano. Ma, čoveče, baš me briga što ti ne treba, obriši ga posle. Nego, da iskočiš ko što sam ti rekao. Na mesta, evo stiže. Idemo, tiho. Klapa".

I tako je, kao u: "Stočiću, postavi se”, bajka o velikom Baji i građevinskim radnicima za trpezom otišla u javnost, a potom u legendu. A naš junak je nedugo potom odleteo na Pešter gde je jedan drugi, možda još veći vođa, organizovao daleko skuplje zamajavanje javnosti igranjem rata.

Vulin je uživao jerbo je opet bio u centru pažnje, a viđen je i za novi ministarski mandat. Uživao je i Dodik jer voli da leti helikopterom, a voli i da jede. Doduše, harmonika je izostala, ali, ko zna. Građevina ima. Možda u ovom trenutku iza neke skele čuči novi harmonikaš i čeka znak reditelja da spontano izleti ispred našeg Baje. Što će to biti lepo. Jedva čekamo.

Ostavite komentar

Close