Ruski balet i francuski brejkdens

Ruski balet i francuski brejkdens

Rimski pesnik Juvenal je pre skoro dvadeset vekova optužio građane Rima da su apatični jer dobijaju besplatan hleb i vreme provode navijajući za gladijatore. Izgubivši interes za politiku, brigu o javnim poslovima su prepustili vladarima. Rekli bismo da je Juvenal opisao sadašnje vreme. “Hleba i igara” himna je naših života.

Suptilno smo novembru okrenuli leđa i raširenih ruku pohrlili u decembar u kome nas očekuje uzbuđenje konstituisanja Vlade naše republike. I dok se Višković konsultuje, Dodik trguje i odlučuje. Ipak, nije baš da mu sve ide glatko. Iako u Banja Luci još uvek važi za glavnog baju, u Sarajevu bi da ga pretvore u glavnu ikebanu budući da nema novca koji je njegovo osnovno pogonsko gorivo. Po uzoru na manekenku Lindu Evanđelistu koja iz kreveta nije ustajala za manje od 10 hiljada, Milorad Dodik se poverio da ne ustaje za manje od deset miliona. Prosto, bez toga ne može ni šahovski turnir da organizuje, a kamoli da pomaže ubogima i nevoljnima što je, jelte, svrha njegovog bitisanja na ovoj planeti.

Kako bi zaboravio na probleme, ali i da domaćoj javnosti da do znanja koliko je na ceni, krenuo je put Rusije. Tamo su ga, kao što je i red, prvo odlikovali, pa poveli na balet. Međutim, tu se našao u nedoumici budući da mu je deda, pripremajući ga za život, dao instrukcije kako da se ponaša sa gospodom i Ciganima, ali nije rekao šta da radi na baletu. Stoga je pribegao oprobanom pijačnom receptu - slikaj se i beži. U protivnom, razmišljao je Dodik, ko zna, možda je običaj da na kraju gosti i zaigraju u helankama.

Mada je i Francuska poznata po svom baletu, protekle sedmice je u ovoj zemlji popularniji bio ulični ples, takozvani Makronski brejkdens. Lomilo se i palilo po centru Pariza iz protesta zbog najavljenog poskupljenja goriva. Francuzi, koje uzgred budi rečeno, kod nas neretko doživljavaju kao nežne, blage i pomalo razmažene ljude, i treba da štrajkuju, razmatrao je ovdašnji homo sapiens češkajući se po glavi. Jer, kad bolje razmisli, ti Francuzi su u daleko lošijoj poziciji. Koliko su samo platili šminku bračnog para Makron, dok mi na šminku naših prvaka ništa ne dajemo. Ili, barem, ne znamo da dajemo. A, dobro je poznato, što ne znaš, to te i ne boli.

Kad smo već kod bolesti, ispostavilo se da je odluka da se bolnici da ime Srbija bila potpuni fijasko. Naslovi: “Srbija” na nosilima, “Srbija” na 72 rate, Razbolela se “Srbija” - direktor bez leka, prosto su boli oči. Elem, odavno je poznato da ništa ne može da vas unesreći kao ljubav, posebno ako ima elemente patologije.

Početak decembra i sam finiš sedmice je začinio Čubrilović koji je, naglašavajući da ništa ružno ne želi da govori o bivšim partijskim kolegama, najavio osnivanje nove stranke "jer mu je dosadilo da bude u istom košu sa pederima, narkomanima i kriminalcima”. I ova situacija je potvrda teze da se u stvarnosti ništa ne može desiti što već u knjigama nije opisano ili na filmu prikazano. "Ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti" bila bi odgovarajuća replika iz "Maratonaca".

Kad smo već kod filmova i priča, ako gledate javni servis, ubeđeni ste da živimo svojevrsnu bajku, takozvano Zlatno doba koje se iz Srbije nezadrživo preliva u RS.

Za razliku od bajke u kojoj tek dete otkriva da je car go, mi danas znamo da on nema ništa na sebi. Zna to i on i, da vidite, nema problem sa tim. Jer, zašto bi se deranžirao kad nailazi na odobravanje šta god da uradi. Na njegovu sreću, mi nismo Francuzi.

 

Close