Sa dna kace

Sa dna kace

Nema te informacije koja će nas trgnuti iz letargije. Došli smo u situaciju da se samo iščuđavamo šta nam rade i da se, sležući ramenima, nadamo da “ne mogu baš toliko da budu bezobrazni”. 

i-bi-nedelja-dno

Bolje zemlje na planeti nema, ja da ti kažem. Da bi prosečno živeo bilo gde u svetu, treba nešto da radiš, da znaš i umeš. Hajde ti, brale moj, da ne znaš ništa, pa da uspeš. Gde to ima nego kod nas?!”, razmišljao je naglas jedan od putnika republičkim avionom spremajući se za Brno. Ili možda beše Bar?

“Nije važno sve dok se leti leti,” deviza je ovog dojučerašnjeg čobanina koji se premundirio u savetnika. “Učlaniš se u stranku, lepo slušaš šta ti kažu, pomučiš se koju godinu, ideš po terenu, pričaš ljudima, obećavaš, lažeš i, evo. Koliko juče, bio sam kod ovaca, a danas? Evo me u ovom raju”, uskliknuo je pogledom prelazeći po sobi u stilu Luja XVI jerbo minimilizam nije popularan kod onih sa maksimalnim apetitom.

Ako ti baš treba diploma, odeš, brate, kupiš. Nije ni to lako. Onaj moj prijatelj je platio pa mu poslali autobusom. A ja sam se baš pomučio. Em što košta, em što sam morao čak četiri puta da idem. Za svaku godinu po jednom. Ali, ne žalim. Evo, i žena će jutros u Rim. Već je svi tamo poznaju. Kaže da zbog korone malo ko kupuje markirano. Prošli put su joj rekli da se čak i zvezde šoubiznisa snebivaju da, u uslovima opšte krize koja je zahvatila svet, troše na luksuz. Ali, ako je u svetu kriza, kod nas bogme nije. A kad nam je bog dao, red je i da se pohvalimo. Da se vidi ko vozi traktor, a ko otvara kapiju, što naš narod kaže”, poentirao je naš savetnik gurajući prst u cipelu jer je to novi trend. Ako Baja kašiku drži u jednoj ruci, a prst druge u cipeli, to mora da je diktat ove sezone. Svojevrsni znak raspoznavanja za pravoverne.

I to što pojedinci smatraju da smo milione uzalud dali kako bi naši prvaci leteli u doba korone je potpuno pogrešno.  Nisu oni leteli što je njima drago nego su leteli zbog nas, da načisto ne podivljaju, pa da nas osramote kad kakav put iskrsne. Evo, da nije bilo tih stotinjak letova, od silne radosti što je negde otišao, Baja bi grlio i šefa protokola, a ne samo domaćina. Ovako, pošto je leteo i bio u formi, samo su igrali ćorave bake dok nije potrefio na koju stranu treba da se pokloni.

Iz Turske je glavni Baja aterirao direktno na RTRS, na neobavezno druženje pred kamerama sa Matom Đakovićem. Tu smo mogli da čujemo da greške nema. Ovo je najbolja od svih zemalja, a vlast najbrižnija. Govornik je pričao sa tolikim pouzdanjem da je kukavni gledalac, prosečan stanovnik države, pomislio da mora da je do njega ako jedva krpi kraj sa krajem ili ako je ostao bez posla. Jer, do Vlade ili druga predsedavajućeg nikako ne može biti. Prosto, ne može bolje.

A kako u RS, tako i u Federaciji. Nije do njih. Toliko milostinje je isprošeno. Udeljuje i Turska i Evropska unija, i arapski i hrišćanski svet, ali, avaj. Ništa se ne vidi jer guraju u bušan džak. Pošto džak u mraku drže oni sa dna kace, nemoguće je utvrditi gde curi. Sigurno je da u džepove prvaka nije jerbo su oni milione stekli poštenim radom i svojim znanjem i talentom. Pitajte..sve.

A da bi nama bilo bolje oni se toliko muče da je prosto čudo kako nas nije sramota.

Premijer Federacije je, recimo, svoj obraz založio kod mlinara i garantuje da brašno i hled neće poskupeti. Maline su već druga priča. Kao i respiratori.

Na njegovo snalaženje sa vakcinama reagovali su i muzičari, tačnije Dubioza kolektiv, pretočivši u pesmu ono što svi mislimo. I ne samo za Fadila.

Ali, ono što mislimo, u sebi mislimo. Oni sa dna kace su mnogo samouvereniji i bučniji.

Da nije korone, otišao bi do sada svako ko može. ovako smo u kaci svi. Trpimo pritisak, sad već i neprijatne mirise, srećni što ipak nismo u buretu baruta.

Close