Sjajno nam ide

Sjajno nam ide

Ubeđuju nas da nam odlično ide. Ne verujemo, ali klimamo glavom. Ako se ko osmeli da vlastima kaže da je uvredljivo da se oni koji vode sirotinjsku državu voze u helikopterima i žive u luksuznim vilama, promptno biva optužen za uvredu ponosne republike, a na čelo mu nalepe etiketu izdajnika. “Kome ti, bre, sirotinja. Daj ovamo još dve vile, helikopter i avion pride”, razmaše se vlast u svom samoljublju.

i-bi-nedelja

Čuli ste štos kada beba nagovara rodu da je spusti u Norvešku ili makar Nemačku, a ona je odnese u neki Kalinovik ili Krupu na Uni.

Poput bebe i mi se naivno nadamo da će nas zapasti život u nekoj normalnoj zemlji, ali ne biva to tako. Da biste živeli normalno, morate pristojnima biti okruženi, a časne birati da upravljaju javnim resursima.

I dok bebe imaju opravdanje jer, prosto, nisu u stanju da kontrolišu gde će ih život baciti, mi, takozvani građani, taj izgovor nemamo jer bismo po prirodi stvari, a shodno godinama, morali da znamo veštinu upravljanja svojim životima i sopstvenom državom.

No, mi smo dozvolili da nam državu uzurpira šačica drznika koja nam govori da nismo dovoljno dobri ako ih ne podupiremo. Ukratko, u svom naumu oni su savršeno uspešni, dok smo mi kao građani potpuno podbacili.

Odavno se kod nas ne može desiti da, kao ove nedelje u Iranu recimo, parlament digne optužnicu protiv predsednika što krši zakone koje je ta skupština donela.

Kakva glupost, rekao bi svaki prosečan stanovnik ove zemlje i objasnio da je uloga svake naše skupštine, od kalinovačke do parlamentarne, da u zakon pretvore ono što predsedniku odgovara. Ili ono što je već uradio, pa mu treba da se legalizuje, čisto forma da se zadovolji.

I to je ovde svima potpuno prihvatljiva stvar. Ako se neko buni, menjaće se skupština i članovi u njoj dok ne bude po predsednikovoj meri. Tako da je ovde danas teže po meri predsednika (i mnogobrojnih moćnika) skrojiti odelo nego skupštinski saziv. Jerbo je pravog krojača u doba onlajn školovanja teško naći, a poslanika je lako kupiti. O odbornicima da ne pričamo. Srbija je tu svetao primer koji još nismo dostigli, ali smo joj za petama.

Dišemo joj za vrat i kad je borba protiv korone u pitanju. Nosi se privreda sa pandemijom kao lav sa piletom, tvrde naše vlasti. Tokom protekle sedmice je bilo i onih disonantnih glasova koji su ukazivali na to da naš javni dug rapidno raste i da ćemo morati sve da prodamo da servisiramo kredite. Istakli su da svaki stanovnik BiH duguje 2,5 hiljade KM, RS duplo više od Federacije, ali su vlasti razjareno dočekale ta nevernička šaputanja.

Niko dobronameran ne bi mogao da nam manu nađe. Evo, ginemo na poslu da bi vama bilo bolje, a vi tako. Praktično na svojim leđima održavamo privredu. Da nije nas, bili biste u dužničkom ropstvu. Sreća vam je što smo tako znani i umešni inače nigde ne biste prispeli”, poručuju vlasti sa svih nivoa sluđenom narodu u zemlji koja je na početku aprila bila prva u regionu po broju umrlih sa pozitivnim testom na koronu.

A vakcina imamo onoliko koliko isprosimo. Sreća nam je, kažu, što su spremni za nas i da prose. Malo će dati Srbija, malo Malezija, poslaće i Turska i Kina. "Nije vakcina malo, nego je vas mnogo", sugeriše vlast kojoj je skoro žao što već svi u inostranstvo nisu otišli: "Kakav bi to raj bio samo da doznake šalju, a mi na miru da vladamo" sanjaju ovi umešni kreatori života na ovim prostorima.

A para im nikad dosta. I dok ekonomisti ističu da bismo, kad već dižemo kredite, trebalo da ih ulažemo u investicije, vlast kao da gleda u nokte i kaže: “Važi drugari, vi treba da štedite. Vidite li da je sve poskupilo, od ulja do povrća?  Gledajte, stegnite malo kaiš. A mi odosmo u šoping u Rim. Treba iskoristiti to što je luksuz pojeftinio, nikad veća sniženja nisu bila”.

Jasno je da briga vlasti prosto isijava na svakom koraku. A posebno kada je reč o ljudskim pravima u šta smo mogli da se uverimo protekle nedelje. Neupućeni bi rekli: “Mator čovek, a laže” na to što je Nikola Špirić rekao da je smena ministra Lučića skinuta sa dnevnog reda jer je potrebno još konsultacija, a nikako zbog toga što je Igor Radojičić kao istaknuta stranačka ličnost neprihvatljiv za SDA.

U ovoj pat poziciji dobitnik je Miloš Lučić koji je sticajem čudesnih okolnosti, tako karakterističnih za ovu zemlju, i instaliran u ministarsku fotelju. Ohrabrio je on mnogog ponavljača da je samo nebo granica.

I tako, na jednoj strani i za malobrojne, ova zemlja je čudesnni san, a za većinu čudovišna mora. Buđenja još nema ni na pomolu.

Close