Skoko - RDF gorivo za menadžment RiTE Gacko više nije tema, ERS - razmatramo ideje i načine korišćenja RDF goriva

Skoko – RDF gorivo za menadžment RiTE Gacko više nije tema, ERS – razmatramo ideje i načine korišćenja RDF goriva

Iako su pre dve nedelje učestvovali u delegaciji Elektroprivrede RS koja je obišla nemačku termoelektranu u kojoj se spaljuje RDF otpad, a pre mesec objavili pa poništili tender za uslugu skladištenja RDF otpada, iz RiTE Gacko tvrde da je ta tema stavljena ad akta. “Bavimo se drugim stvarima”, kaže za “Direkt” Maksim Skoko, v.d. direktora ovog preduzeća. Iz Elektroprivrede RS su nam odgovorili da se u svim elektroprivredama, pa i našoj, razmatra način upotrebe ovog goriva, ali i dodali da je proces dugotrajan.

Vest da je delegacija Elektroprivrede RS u prvoj polovini avgusta obišla sistem termoelektrana Janšvalde u Nemačkoj koje imaju dograđeni sistem upotrebe RDF goriva uznemirila je javnost u Gacku.

Dodatnu zabrinutost je izazvao i objavljeni tender kojim je RiTE Gacko tražila uslugu izrade urbanističko tehničkih uslova za “skladištenje i pripremu RDF-a u cilju razvijanja i provere nove metode korišćenja RDF-a goriva za proizvodnju električne energije u TE Gacko”.

Tender je poništen, a razmišljanja menadženta su u tom smislu podudarna, rekao je za “Direkt” Maksim Skoko, v.d. direktora RiTE Gacko.

Delegacija ERS u obilasku elektrane Janšvald u Nemačkoj (foto: ERS)

Nikakve korake po pitanju RDF-a nismo preduzimali nakon što je lokalna zajednica Ministarstvu ekologije dostavila odgovor da je potrebno izvršiti ispitivanje uticaja na zdravlje stanovnika. Moj stav je isti od početka. Nema RDF-a ako utiče na zdravlje ljudi, životnu sredinu i ako tehnološki to ne omogućava, a sada je to tako”, kategoričan je Skoko.

Tvrdi da poseta termoelektrani u Nemačkoj nije bila zbog RDF goriva iako se ono u toj termoelektrani spaljuje u obimu 3,7%.

Ne bavimo se tim pitanjima, sticajem okolnosti smo posetili tu termoelektranu u kojoj se to spaljuje”, izričit je Skoko i dodaje da se na obe termoelektrane- i u Gacku i u Ugljeviku odnosi mišljenje konstruktora iz Rusije da se u postojećim kotlovima ne može spaljivati RDF gorivo o čemu je "Direkt" već pisao.

Skoko kaže da im je u fokusu postrojenje za prečišćavanje uglja kao i da se većina aktivnosti trenutno odvija u okviru Matičnog preduzeća ERS.

Potpisan je ugovor sa Matičnim preduzećem koje ima obavezu da ugovori, a i da finansira postrojenje, a mi imamo obavezu da u narednih deset godina vraćamo taj kredit kroz električnu energiju”.

Pojašnjava da se ključni element postrojenja, ujedno i najsofisticiraniji deo opreme, proizvodi u Nemačkoj.

"Preferiramo to nemačko rešenje, mada se proizvodi i u još nekim evropskim zemljama”, kaže.

Na pitanje da li je to video sad na putu, Skoko je odgovorio: “Neke stvari da”.

Delegacija ERS predvođena Lukom Petrovićem, v.d. generalnog direktora je 10. avgusta obišla sistem termoelektrana Janšvalde na istoku Nemačke. Radi se o 6 blokova po 500 MW, termoelektrane stare 42 godine, slične našim. Ovaj sistem termoelektarana 2007. godine, prema podacima ekoloških organizacija bio najveći zagađivač u Evropi sa emisijom ugljendioksida od 27,4 miliona tona.

Uz primenjene mere zaštite, kao i kontinuirano praćenje važnih parametara, uspešno se koristi crni otpad, čisti prirodna sredina i povećava snaga i proizodnja, štedi ugalj, a veliki su finansijski i drugi efekti”, stoji u opisu slike na kojoj je delegacija ERS.

U odgovoru "Direktu" pojašnjavaju da su im u nemačkoj termoelektrani potvrdili da se sagorevanjem delimično sumpornog uglja i RDF goriva iz otpada smanjuje zagađenje životne sredine.

"Njemačka je kao ozbiljna privreda potpuno zatvorila sistem. Primjera radi, Berlin godišnje vrši apsolutno spaljivanje oko 55 posto neselektovanog, mještovitog otpada. Za oko 45 posto svog otpada Grad Berlin vrši dodatno prečišćavanje, eliminaciju metala, stakla, medicinskog otpada, a ostatak otpada se prolazeći kroz sisteme X zraka dovodi u fazu ili briketa ili peleta ili tipa sječke i takav otpad koji je ekološkog porijekla pakuje se u džambo vreće i kontenjere kojima se dostavlja u termoelektranu  Janšvalde  i putem posebnog sistema lijevaka dosipa u ugalj i nakon toga zajedno sa ugljem  melje na mlinovima i ubacuje u kotao termoelektrane. Korištenje RDF -a služi prije svega da se očisti grad Berlin gdje ne postoji  nijedna deponija otpada". 

Objašnjavaju da postoje dva tipa uništavanja otpada.

"Jedan je potpuno spaljivanje otpada koji  nema nikakvih efekata osim uništavanja otpada i isijavanja štetnih čestica i isijavanja toplote i drugi vid spaljivanja otpada je na način da se on dodatno selektuje, briketira, peletira ili pretvori u određenu vrstu sječke i tako se upotrebljava u termoelektrani. Efekti od dodavanja tih 4 posto RDF  - a su veća energetska i kalorična moć samog uglja u kotlu. Samim tim  i veća proizvodnja električne energije i povećani  prihodi. Drugo je da se otpad ne deponuje na zemljištima gdje bi putem kiše i padavina bilo moguće zagaditi podzemlje, dakle time se eliminiše mogućnost zagađenja zemljišta  i voda. Treće je da se nakon korištenja ovakvog RDF goriva dobija mogućnost smanjenja emisija štetnih čestica što se svakako kontinuirano prati,  kako  spaljivanjem uzoraka  RDF goriva, tako i stalnim praćenjem izduvnih gasova i štetnih čestica na izlazu iz dimnjaka", stoji u odgovoru iz MH ERS.

Ističu da je ERS spremna da uđe u takvu investiciju ukoliko ekološke i studije uticaja na životnu sredinu , kao i studije opravdanosti pokažu da je projekat sprovodiv i nema posledica po životnu sredinu. Istovremeno napominju da se radi o investicijama koje traju i nekoliko godina ako se primenjuje evropska regulativa u ovoj oblasti.

U Evropskoj uniji gorivo iz otpada koristi se već tridesetak godina. Dosadašnja iskustva pokazuju da se u procesu proizvodnje cementa mogu koristiti velike količine goriva iz otpada na bezbedan način, uz značajne koristi. Primeri iz evropske industrije cementa pokazuju da se u tom procesu fosilna goriva u velikoj meri mogu zameniti gorivom iz otpada. U nekim slučajevima taj procenat prelazi 70, pokazuju iskustva iz prakse.

U Hrvatskoj, na primer, udeo upotrebe zamenskih goriva iznosi samo pet posto i uglavnom se koriste otpadna ulja, komina masline, koštano brašno, dotrajale automobilske gume i gorivo pripremljeno iz industrijskog otpada.

Što se Gacka tiče, priča o spaljivanju RDF goriva je aktuelizovana sredinom maja kada je portal Capital.ba objavio da je RITE Gacko naručila izradu studije uticaja na životnu sredinu ukoliko bi se ovo gorivo koristilo za proizvodnju električne energije. Radi se o otpadu koji u određenom procentu sadrži plastiku, drvo, gumu, karton i tekstil, dok je oko 20%  nepoznato.

Close