Šta je baja hteo reći?

Šta je baja hteo reći?

U proteklih sedam dana smo se kretali od srednjeg prsta do đona. A pošto živimo u zemlji bez institucija, zna se čiji su i prst i đon najvažniji. Prst je bio za novinare. I to samo one koji gospodaru nisu po volji. Đonom je krenuo na tužilaštva jer su neke fioke otvorene, a kosturi počeli da izlaze. Nije da smo iznenađeni. Sve odavno znamo, samo što nije dokazano. Što nas vraća na početak i ubijene institucije. O obrazu se ne priča jer nas oni koji ga nemaju decenijama ubeđuju da u politici tako mora, pa su je prilagodili svom liku.

i-bi-nedelja

Sve sada izgleda banalno u odnosu na ono što se u Ukrajini dešava. Mesec dana rata je, a niko ne može ni da pretpostavi koliko će trajati i čime će rezultirati. Do nas, kao eho, dopire skok cena namirnica kao da se sve što trošimo proizvodi u Rusiji i Ukrajini.

Baja nas je posokolio da za nas neće biti krize. Ne, nemamo mi dovoljno ni brašna, ni kukuruza, praktično ničega, sam bog zna da se raskućilo sve što se moglo. Biće u Srbiji, a zadatak naših predvodnika je da naprave spisak, što su oni, samopouzdano je rekao Baja, uspešno uradili. Ostaje da on spisak uruči Vučiću i gotova stvar. “Koliko će koštati?”, pita se prosečan stanovnik znajući da besplatnog ručka nema. “Polako sa to plaćanje!”, uzvikuje Baja odavno naviknut da državne jasle tretira kao svoje.

“Naša jedina sreća je što imamo tako sposobne čelnike”, uzviknuli su sa javnog servisa, da bi se to potom prenelo na auditorijum i šire.

A čelnik je, za početak, iz Turske đubrivo obezbedio. Zahvalio se Erdoganu što nam je poslao pola dogovorenog kontigenta i izrazio nadu da druga neće kasniti. A kad se zbori o đubrivu, tu je glavom i maramicom u džepu sakoa, Staša Košarac- čovek za distribuciju. Računaju da će djubrivo doprineti da i Baji procvetaju ruže. Sam bog zna da mu ova nedelja nije bila laka.

Najpre je morao da ode u Tužilaštvo. Da pokaže da mu niko ništa ne može, novinarima je iz auta pokazao srednji prst. Na zgražavanje javnosti reagovala je prva ćerka rekavši da je tata bio suviše pristojan za ovaj narod i da bi mu ona pokazala i nešto više.

Da bi se malo relaksirao, priključio se Kostreševiću koji je prevrtao kamenje u potrazi za ubicom načelnika policije. Baja je rekao da njemu ne priiči da se bavi kamenjem. On je spreman, shodno svojoj poziciji, da prevrne zemlju.

Posle toga je sve teklo kao na filmu. Da ne znamo koliko nam je policija sposobna da se nosi sa kriminalom, pomislili bismo da neko režira. Te foto-robot, pa nije taj, nego neki drugi, te privođenja, pa idi mi-dođi mi, dobar policajac i loše tužilaštvo. Na kraju se sve razotkrilo, pohapsilo, glatko skoro kao u seriji FBI. Neki se kunu da su producenti već kontaktirali naše istražitelje sa Bajom na čelu.

Bajinu sreću je samo pomutilo tužilaštvo koje se držalo zakona kao pijan plota.

“Najbolje je da se smenite sami, da vas ja ne smenjujem”, poručio im je još zamrznut u ulozi pandura.

A da bi se publika stalno držala u neizvesnosti, neophodne su nove senzacije. Zato su scenaristi smislili da nam u narednoj epizodi zadaju najjači udarac tako što će nam Baju kidnapovati NATO. “Nek povod bude trivijalnog, a akcija nasilnog karaktera”, objašnjavao je scenarista. Producenti nisu bili impresionirani, pa su za sada odustali.

“Evo, sve i da ga kobajagi kidnapujemo, kud bismo posle sa njim? U Rusiju ne možemo, a da ga čuvamo, mnogo košta. Možda bi ga Srbija prihvatila?”, razmišljali su naglas.

Da je važno kačiti se za Srbiju, odavno su shvatili socijalisti. Pod Dačićevim skutom ostalo je mesta samo za Đokića. U predizbornoj kampanji uredno sedi u prvom redu, tamo gde je Nušić svojevremeno pravio mesto za počasnog konzula Nikarague.

Selak je bio prinuđen da nađe socijalistu spram sebe. Jedini bez veze  je bio Vulin. Da bi ih na skupu bilo više, poveo je i gro stranke sa sobom. U septembru će oni vratiti istom merom. Teško je reći ima li to nekog konkretnog uticaja na glasače, ali smo sigurni da će svi i dalje igrati dodeljene uloge.

Baja je, recimo, još u liku borca protiv kriminala. Na kraju nedelje je uzviknuo da u Srpskoj neće vladati bezakonje. A on pravni sistem smešta u jednu rečenicu: "Ja sam zakon!"

A kakvi smo mi, kakva nam je država i koliko nam je stalo pokazuju ne samo ovi glumci i statisti, koje (kao?) decenijama biramo, nego i požari koji su obeležili nedelju iza nas.

Spas od vatre stiže sa oblacima i kišom. Od glumaca koji su zaposeli sve pozornice i ekrane samo čudo nas može spasiti.

Close