Stanje kroz granje

Stanje kroz granje

Fokusirali bi se mi na naše živote i ono od čega živimo, dakle, privredu, da možemo od politike. Toliko nas je poklopila, da više ne može mirno ni da se stoji na javnom mestu. Ako meni ne verujete, pogledajte najveći trg u Banja Luci o čijem imenu će istorija odlučivati, a koji je zakupljen. Od koga? To ne treba ni da se pita. 

Oni koji su zaokupili naše živote i odredili nam sudbine, odlučili su da prisvoje i trg. Pristali smo na to. Ćutimo, svesni da nas odustajanje od šetanja, vodi do sledeće faze – zabrane stajanja, a potom govora i, dok dlanom o dlan, ispisali smo se iz slovesnih bića.

Ali se zato u Srbiji šeta. Prosto, ovo se neće zaustaviti. Neinventivna (bože, kako je svaka vlast učmala) vlast pokušava da kontramitinzima, izmišljenim akcjama i naručenim neduhovitim spotovima, kompromitujue protestante. Međutim, svaki njihov potez je dolivanje ulja na vatru. Akademci i akademici, umetnici i privrednici šetaju sa hiljadama ljudi sada u preko četrdeset gradova.

Potresi i u Crnoj Gori koja je još uvek malena, ali odavno nije ni časna ni poštena. Bar kad su u pitanju oni koji je predstavljaju. Sukob između Mila Đukanovića i njegovog prvog finansijera je razotkrio prirodu režima – mafijaški, korumpiran , beskrupulozan i krajnje nepošten. Jednom rečju – zločinački. Ili u jednu reč ne može stati sva nakaznost sistema u Crnoj Gori. Međutim, ono što u susednom Montenegru isplivava i kod nas postoji, čak i sa više kostura u ormaru. Jedina razlika je što je naš prvi bankar sahranjen, pa to još nije obznanjeno.

Predsedništvo u Brisel, Predsedništvo iz Brisela. I to se desilo u protekloj nedelji. Prosto, oni otišli i videli, a mi se potrošili. To je sva vrednost, značaj i efekat koji ima pomenuto putešestvije.

O rečima premijera Viškovića, tačnjije, njegovom rečniku, već vredi reći ponešto. Čovek je koji uspešno krije obrazovanje i koga nije lako slušati. Stiče se utisak da je ubeđen da se tajna elokvencije krije u dobrom radu ruku i govoru tela. “De mi pomozi” – parola je kojoj pribegava. Ipak, ostavljamo mu prostor od 100 dana uz nadu da je bolji na delu nego na rečima. Razočarati ne može. Od početka, (s obzirom na sastav) od ove Vlade baš ništa ne očekujemo.

A u Federaciji BiH napokon kao u SAD-u. I kod njih javnom sektoru blokirali plate zbog neusvajanja budžeta. Pogodiće to obične, male ljude, ali ne i vinovnike. Lice bahate, arogantne i, uopšte, nedostojne vlasti javnosti je u sedmici iza nas pokazala Sebija Izetbegović. Okružena čankolizima, licemerima i apologetama svake vrste, samouverena u nastupu, beskrajno precenjujući svoju važnost i ulogu u društvu, poput zvezde, hvalila je boju lica bolnice na samrti.

U istom stilu je i Dragan Lukač, ministar unutrašnjih dela, objašnjavajući akciju policije, rekao da je mogao da pošalje silu da polomi nasilnike, al’ nije. Utisak je da je u vazduhu ostalo da visi neizrečeno: “Šteta. Sledeći put grešku nećemo ponoviti”.

Close