Strikan i Netjaci na uvelom mestu

Strikan i Netjaci na uvelom mestu

Da se ja pitam, ja bih proterao ovuda, rekao je premijer prošle sedmice merkajući puteve po Hercegovini. Njegovom iskusnom oku i stručnoj anamnezi naprosto je teško kontrirati. “Čovek je, zaboga, saobraćajac. Ako neko ume da proceni, onda je to on”, bila je poslednja misao meštanina pre nego što je zamakao u ambis.

i-bi-nedelja-velo-misto

Poput smećara Strikana koji u nekoj staroj seriji daje instrukcije neukom Netjaku u Split tek pristiglom, u sedmici iza nas je u Drvar i Mrkonjić Grad stigao Strikan iz Beograda noseći skromne darove i velika obećanja.

Servis za obaveštavanje je obznanio da je u ovim opštinama opsadno stanje i da su svi smeštajni kapaciteti popunjeni. Nekako im je promaklo da pomenu da se oni iscrpljuju sa 4 apartmana I 16 soba. Dakle, nedovoljno za svitu i prateće medije koji će ovom događaju dati sjaj koji nema. Nakon što su otišli, u tim opštinama je ugašeno svetlo.

I dok su se stranački lideri u ulozi državnika ljubili, eksponenti njihovih stranaka na lokalu, u Drvaru, su se grdili. Rezultiralo je to jednim opozivom i jednom eksplozijom. U vazduh je odletelo auto odbornika koji je glasao za opoziv načelnice. Privid života, doduše kriminalnog, ne menja činjenicu da su to gradovi u izumiranju.

Najveći organi Srbije su odlučili da budu uz nas” bila je najmudrija rečenica koju je ispalilo istureno lice našeg najvećeg organa, odnosno Vlade, pripremajući pozdravni govor za braću iz Srbije.

Nešto pre toga je obišao jug Srpske procenjujući kvalitet puteva i puštajući kanalizaciju u rad. On je čovek koji ide gde mu kažu iako mu uvek ne pripreme sve što treba reći. Otuda i verbalne bravure kojima pokazuje da je (pre)blizu prostom čoveku. Njegovom premijerskom, začudo ograničenom kapacitetu, diskriminacija nije strana. Odabir opština koje posećuje je prirodna stvar jer Radovan ide samo tamo gde ga vole, kako kaže nabeđeni narodni pevač.

I dok se premijer uzda u najveće organe iz Srbije, dotle predsednik Skupštine radi za našu stvar. Nije mu teško zarad tog cilja i da na strašnom mestu postoji. Zato je zapucao 1. februara čak u Švajcarsku da tamo proslavi 9. januar i pronese slavu republike. Ako je u Švajcarskoj, poznatoj po tačnosti, vreme stalo, šta onda da očekujemo od nas anahronih? Ipak, nije do zemlje nego je do gosta. Kad ste Nedeljko na funkciji, za vas je uvek nedelja i neki praznik.

Na žalost, priča o Netjacima ima i tamnu stranu. Dobro je kad imate jednog. Ali ako ih je pet, kao što se desilo Perici socijalisti , i još ako se odmetnu, pa postave zahteve, nije lako biti Strikan.

Doveo sam ih u grad, dao im lopatu, takoreći, hleb u ruke, a oni tako. Hoće celu deponiju”, vajkao se strikan Pera, osećajući se iskorišteno poput stare kante. Netjaci, takva su vremena, traže nove lopate i preko hleba pogače.

Za to vreme prvi Strikan ne samo da je suveren ovde, nego mu se klanjaju oni sa juga- vikaju se Severna Makednija. Za njih smo mi zapad, a naš prvak najveći zaštitnik. Zato su mu na grudi i zakačili najveće priznanje kao zahvalnost za promovisanje srpske stvari. Nekako je to uticalo i na sve nas. Gledamo se lepšim očima otkad znamo da smo nekom uzor i uzdanica.

Netjak Tegeltja se u sedmici iza nas oglasio prognozirajući da samo pobeda SNSD-a Teslić može lansirati do visina Banje Vrućice. Jerbo je banja za prvog državnog ministra etalon za uspeh. Elem, iz ove izjave zaključujemo da Tegeltijin svet ne dobacuje dalje od Mrkonjica i da nam je sa njim mrak zagarantovan. Možda sledeći put da Bh. premijera biramo iz nekog simbolično svetlijeg mesta. Pošto nemamo Zornik, neka bude Zvornik. Stevanović baš izgleda kao momak koji obećava.

Istina je da malo šta zavisi od nas. Uzde smo prepustili neukima, tako da nam kola jure niz strminu. Da li ćemo se survati kao lakoverni meštanin sa početka priče ili će nas čudo spasiti nećemo saznati ni sledeće nedelje.

Seriji u kojoj nam Strikani popuju, a Netjaci se preko leševa uspinju, ne nazire se kraj.

Close