Svi su isti i ostali naši jadi

Svi su isti i ostali naši jadi

Da vlast ima opoziciju po svojoj meri, kao što su poslodavaci napravili svoje sindikate, morale su da priznaju i najnevernije Tome. Pregovori jesu dogovori, ma kako to opozicija i ostali Borenovići pokušali da predstave. A parče kolača neodoljivo mami. Čak i u sezoni posta.

Brak između SNSD i SDS je i dalje na čekanju. Mlada se nećka, tvrdi da je njen pedigre bolji, iako je materijalno posrnula, a pojedini organi joj u poslednje vreme otkazuju. Mladoženja, pak, ne odustaje, ministarski prsten i dalje nudi u veri da će zajedno raditi na blaženom stanju.

Ona, pak, kaže da je za nju to mnogo više od fizičkog odnosa i insistira na predbračnom ugovoru kojim će podeliti stvari na bitne i štetne. Na bitnim će raditi, štetne ignorisati. Međutim, jasno je da odbijanje nije posledica poštene namere da se stanje sredi, nego rezultat činjenice da je i samo razmatranje braka nanelo štetu i srozalo mladin ugled. Možda i bespovratno.

Višković je izjavio da će dogodine, kad vrba olista i grožđe rodi, plata biti hiljadu maraka. Dakle, ekspertski um našeg premijera procenjuje da je za rast plate najvažnije strpljenje. I, pomalo, praviti se lud. Ako u Bibliji stoji da su blagosloveni oni koji ne znaju, i ovlašan pogled na našeg prvog ministra ukazuje da se mislilo na njega.

Pored neznanja i strpljenja, treći ključni faktor su investicije. Iskustvo je naše političare naučilo da se novcu u zube ne gleda, pa su prigrabili Batagon jerbo se zabavljao sa Anom Nikolić, a i obećana nam plata od njega zavisi.

Ako hoćete hiljadu maraka malo sutra, onda morate da prihvatite Batagon još danas. I dok se poslanik Vukanović potrudio da se o svom ruhu i kruhu upozna sa investitorom koji dolazi da nam donese blagostanje, premijer je sa nojevima istraživao glinicu glave zarivene u boksit.

Ako dete obuzme bes pedagogija preporučuje da mu skrenete pažnju. Tome pribegavaju i naši političari koji se oslanjaju na patriotsku stvar. Pošto se ovo oko Batagona zakuvalo, a presuda Karadžiću već pala u zaborav, oglasio se (kao) naručen Ustavni sud zabranjujući nam ono što najviše volimo, a nije pečenje rakije ni korida. Neustavnim su proglasili praznik nad praznicima. Bila je to crvena marama na koju su trknuli svi – od Dodika i Cvijanovićke, Viškovića, kompletne opozicije, a oglasio se čak i svima nepoznati Selak iz SP (što je posebno doprinelo dinamici političkog života).

Ova je tema toliko zaokupila ljude da su hiljade potrčale na dvadesetak slovenačkih poslodavaca koji su došli da traže svežu radeničku krv u Banja Luci.

Da stvari ipak malo relaksira potrudio se čovek zvani humor najcrnje vrste - ministar Lukač. Ipak, ovaj put je to bio lepršavi stil čoveka koji ne trepće, takoreći šala da umreš od smeha. Pohvalio se rezultatima rada ministarstva koje predstavlja i istakao uspešnost u pogledu rešavanja dela organizovanog kriminala, droge i korupcije. A Petar Đokić – nevera. Odmah ga je nazvao. Kolega, nismo se tako dogovorili. Ona ladica da se baci.

Mediji su opet, što bi Bakir rekao, uneli pometnju objavivši da je svaki peti radnik na rubu egzistencije. Kakvo je sad to zamajavanje? A šta je sa neradnicima, kakva je njihova pozicija, o tome ne pišete?

Klizeći je, u šesnaesterac događaja nedelje, uleteo pomenuti Izetbegović. Komentarisao je on napad svog saplemenika, dakle, čelnika SDA, na kamermana. U stilu vrhunskog humoriste lucidnog uma i britkog jezika, ocenio je da je njegov partijski kolega napao kameru, a ne kamermana koji je tu prosto kolateralna šteta. To je, mudro ukaza Bakir, ništa u odnosu na novinare koji sačekuju političare i uzbunjuju narod. Zna se šta je posao novinara. Ne da pita, nego da sluša. Uzmeš izjavu i to je to. Snimaš kad su najlepši. U tom slučaju javnost nikada ne bi saznala da nije dorastao mestu na kojem se (sticajem naše zle sudbine) našao.

Za razliku od Bijeljine u kojoj se održavaju Dani komedije, ostatak zemlje je u apatiji sa elementima tragike. Drama je u toku. Možda je ovo poslednji čin, ali ima izgleda i da će trajati kao telenovela. Publika se razilazi, no glumci ne posustaju. Iz nekih razloga, producent ih još uvek plaća. Mora da je zato što su mu oteli kasu.

 

Close