Ta nemojte kasti!

Ta nemojte kasti!

"Okreni na zabavu" jedan je od marketinških slogana koji bi mogao da se primeni na sedmicu iza nas. Zabavljale su se vesele žene eSeNeSDeovske pevajući pesme dodikovske. A kako i ne bi bile zadovoljne kad su sekire, figurativno rečeno, u med pale. Jer, realno, i vi biste bili srećni da živite u zemlji koja promoviše baš ono u čemu ste najbolji. Kao u Orvelovoj 84-oj i ovde moć leži u neznanju, pravda u topuzu, a prostakluk je tako nobl.

Leto i lepo vreme su prirodni ambijent za zabavne sadržaje. U skladu sa tim iza nas je vesela sedmica koja je krunisana humorističkim programom na Saboru SNSD-a.

Bila je to parada poznatih zvezda političke scene i već isprobanih, ali i dalje popularnih štosova. Vrhunac događaja je performans poznat kao “trka sa jednim konjem”. Mada se izvodi decenijama unazad, od njega se ne odustaje, a i dalje izaziva nepodeljeno oduševljenje.

Nezaobilazni akteri scenske igre koju u nekim delovima zemlje zovu i “Aske(ri) i vuk” je zahvalno stado od neverovatna 1193 grla, prisutna samo zato da uglas, deleći isti mozak, kažu da može biti samo on i nijedan drugi. Ova faza je, tako, rutinski završena.

Kako to obično biva, humorističkom programu prethodio je muzički spot iz autobusa u kojem su, krenuvši na putovanje, razdragane žene pevale svom idolu. A kao i svaki idol, i ovaj je ostvarenje njihovog vlažnog sna. Nezgrapan, seoski mangup spreman da se pobije, ali i da zapeva, bahat, ali mekog srca i, što je najvažnije, beskrajnog samopouzdanja. “Šta će meni kola i kuća sa spratom kad ja volim jednog sa debelim vratom” logika je koju promovišu pesmom, a izgleda i prilikom glasanja.

Sigurno je ovaj podstrek značio Dodiku za koga u proteklih sedam dana, ipak nije bilo sve luk i voda. Morao je mnogima da kaže ne. Najpre NE vojsci na granici, a potom istorijsko NE i nemačkoj ambasadorki. Jedino Serdarova po ruci nije udario, njemu će biti nadomeštena ta 94 miliona evra. Uostalom, ista je to šaka, a ko je još sebe po ruci udarao?

Ipak, treba priznati da je teško ostati imun na decenijsko laskanje mnoštva ljudi. Čovek se pomalo oseti kao bog. A Dodik, mada za sebe tvrdi da je manje bog, a više batina i to model topuza, ipak ima slabosti običnog čoveka. Vrpolji se prilikom svakog bogosluženja kojem mora da prisustvuje. Nije njemu baš do stajanja tokom službe, koliko do trpeze ljubavi posle. Jer se tamo razmenjuju lepe želje i čestitke, a predsedavajući Dodik uživa u tome. Malo malo, pa ga kamera uhvati da šalje poruke. Čak i dok Vučić drži pouke. Ako se ne dopisuje sa Putinom, onda je definitivno u problemu.

Kad smo već kod poruka ljubavi, policija je ovih dana baš na tom fonu. Toliko je obuzeta crkvom, i to onom u centru Banja Luke, da nikome ne da da joj priđe. Ako potraje, fascinacija će preći u zaposednutost, što bez egzorciste neće biti moguće rešiti. Moraće Kačavendu povući iz penzije da sredi stvar. A onda više neće biti smešno. Bar ne policajcima.

A kad od surove realnosti zastane knedla u grlu, tu je uvek nasmejani, dobrodušni šaljvdžija Lukač, ministar unutrašnjih dela. On se posebno potrudio da zabavi poslanike uvek popularnom pričom o zadovoljavajućem stanju bezbednosti kod nas. Mislimo da bi štos dobio na duhovitosti da je pomenuo zemlje koje su nezadovoljavajuće bezbedne. Lukač jeste skroman, ali zašto kriti da je kod nas zadovoljavajuća bezbednost u odnosu na Somaliju, Honduras ili Čad što baca potpuno novo svetlo na neponovljivi uspeh ministra i njegovog popečiteljstva.

I za kraj, svetska štampa se bavila čitanjem sa usana princa Harija i šta je odbrusio Megan Markl. Naša štampa se bavila verbalnim porukama Ivice Dačića upućenim Denisu Zvizdiću. Ipak, možda bi analiza govora tela, a posebno rada ruku, bila svrsishodnija prilikom tumačenja misli živopisnog ministra spoljnih dela s one strane Drine.

O sličnom se oglasila predsednica u nas, ali tu svaka analiza gubi smisao.

Close