Veslaj, Bratoljube

Veslaj, Bratoljube

Veslali su prošle nedelje naši kajakaši. Radišić je po Vrbasu skupljao ostatke restorana, Višković se spuštao niz nemirne vode od sindikalaca do reketaša. Baja je klizio sa ambasadorskog ručka na izaslaničku večeru. Ostatak Predsedništva se osećao potopljenim od stranaca. Jedino je Željki Cvijanović bilo lepo. U poslednje vreme ona samo putuje, kao da joj je, ne daj bože, zadnje.

Pustili smo Bratoljuba u saobraćaj i sada smo još povezaniji. Beogradu su tokom vikenda preko Drine pohrlili mnogi. Vučiću je neizvesno u prestonici, ali je zato tu veliki čobanin Baja da, pred izbore, sa ove strane potera stado. Mnogi iz RS će tim povodom postati novopečeni Beograđani. Oni će SNS-u dati glas, a zauzvrat će im ime staviti na spisak zaslužnih čekača uhlebljenja. U međuvremenu su bili u Areni, na proslavi 13 godina SNS-a, pa će na neki miting, zlu ne trebalo. Lepo im je bilo na Kozari, još lepše će možda u nekom Šapcu. Ako im čekiće daju da biju protestante, i na to su spremni jerbo im je mozak u partijskom sefu. Ukratko, Vučićevu ruku dve Bajine miju.

Zato nam se Baja, da bi skupio energiju, prošle sedmice od trpeze nije odvajao.

Svi me zovu. Od ambasadora do izaslanika. Sa Palmerom sam se posebno srdačno ispozdravljao. On je naš, srpski zet. Te sankcije mogu da okače o rep, ja sam se obezbedio, niko mi ništa ne može”, pričao je Baja spremajući unterciger za Moskvu. Zima je, pa da ne nazebe. A jedva čeka da vidi Putina da ga zove kod nas. Možda će i nama dati najjeftiniji skupi gas kao Srbiji koja plaća, kažu, i više od Nemačke.

Ali, nama gas naplaćuju sa ljubavlju jerbo znaju da smo za Rusiju spremni da uradimo sve, pa i da se odreknemo i zemlje i vazduha i sebe. To je ovde još od Tome i Vučića, mera za rodoljublje.

I dok se Baja za našu stvar borio za trpezarijskim stolom u sarajevskim rezidencijama, dotle je premijer krpu derao sa sindikalcima, farmaceutima, a na kraju će, izgleda, i sa reketašima.

Šta ste navalili na mene, majka mu stara”, uzviknuo je Radovan popravljajući pocepane džepove na sakou. “Nemam para, sve je šef odneo na put. Ne znam kad će se vratiti, iz Sarajeva leti za Beograd, onda će možda za Bakince, pa za Moskvu”, objašnjavao je sindikalcima koji su tražili povećanje od cca 20 maraka. “Jeste li vi normalni, mnogo je to”, užasnuo se premijer. “Znate li vi koliko košta samo jedno novo auto, a ove godine moramo na stotine da ih kupimo. Pa kerozin za avion, pa helikopteri. Mi moramo da letimo, navukli smo se na to. A vi ste navikli skromno da živite. Hleb i mleko dnevno, više vam i ne treba” drao se na nezahvalnike Radovan očima tražeći barem zihernadlu da pohvata konce na sakou.

“Ja sam realan čovek. Nemam problem da kažem da smo tražili reket od investitora. I šta tu ima loše, da vas ja pitam? Zašto ne bismo i mi imali nešto od toga što rasprodajemo? Jesu li građani nas birali da baš ništa ne steknemo tokom mandata ili da se, brate, vidi da smo vladali”, upitao je revoltirano Radovan.

Mutnim vodama odlično plovi i Nenad Nešić. U nedelji iza nas smo saznali da je ovaj izvrsni primerak tužne nam stvarnosti vlasnik nepregledne zgrade i bezbroj apartmana na Jahorini. I ko kaže da ova zemlja nije raj za nišče duhom? Zamislite gde bi Nenadu kraj bio da zna da sastavi prostoproširenu rečenicu? Da li bi, u tom slučaju, uopšte i mogao da sastavi kraj sa krajem? Ili bi, poput rudara, protestovao u Sarajevu i tražio pristojnu platu?

A njima je baš dogorelo do nokata, pa su prestali sa proizvodnjom uglja i došli pred parlament. Za sada se oni smrzavaju, a funkcioneri, izgleda, turpijaju nokte i čekaju da se rudari predomisle. “Realno”, reče jedan ministar, “nije njima toliko loše. Za njihov posao se ne otima niko, a na moju fotelju juriša na hiljade. Dobro ja išta mogu od ovolikog stresa da uradim”, vajkao se preplaćeni kreator naše stvarnosti.

Pod stresom su bili i Bakir i Željko Komšić. Njihova stvar kod stranaca ne stoji najbolje. Izgleda da je Čović uspeo da progura izborni zakon ispred ustavnih promena. Krug razgovora sa Palmerom se tako preliva na ovu nedelju. Ne brine nas što stranci samo misle na svoj interes nego što to čine i oni koje smo, kao, birali.

Jedino je relaksirana bila predsednica Cvijanović. Ona je nekako uplovila u mirne, turističke vode. Jeste da nisu neke destinacije, ali, opet. Bila je u Mađarskoj, pa odletela za Poljsku. Potom, putevima Kolumba u Ameriku, da bi sad otperjala u Izrael na forum inovacija. Iz kabineta kažu da se još traži i da se raspituje za simpozijum kardiologa. Kao, čini joj se da bi na tom polju zablistala.

Kad nam je svuda mrak, nek nam bar ona sija. U tim razmišljanjima nas snađe i nova sedmica. Prosto ne smem ni da mislim šta nas do kraja nedelje sve čeka.

Close