Vijetnamske svinje stižu

Vijetnamske svinje stižu

Na kraju će se ispostaviti da je, od svih ludosti koje smo napravili, za nas bila fatalna stalna razlika između želja i stvarnosti. A ono što će dotući nas, škodi i našim prvacima. Što je stvarnost otužnija, mašta im je bujnija, a želje fantastičnije. U tome se snalazi kao ko ume. Dodik traži investitore a Željka kuru u inostranstvu. Višković se hvališe, dok Lukač čuči u Despotu. 

Najbolji među nama, Dodik Milorade, depresiju leči investitorima. Pošto je sve teže naći prave, poseže se i za lažnim koje doprema iz Vijetnama. Jeste da kraće drže, ali dobro posluže da za neko vreme poprave imidž, omoguće da se odigra uloga glavnog baje. Ako se farsa i razotkrije, bolje je da javnost misli da je namagarčen, nego da je sve preveslao kako bi zabašurio skupi Rašidov odlazak i druge naše jade. U toj igri mimikrje, spletki i pijačnih fora sa natopljenim parikama, nije se još našao taj ko će starog majstora nadigrati.

No, kako to kod fejk lekova ide, dejstvo brzo prođe. A kad krizira, Dodik dozu investitora mora da primi bez obzira na mesto, vreme i kvalitet. Budući da je indonežanski investitorski dop Mai Vu Min bio više puta sečen, bar na fotografijama, posilni su se dali u potragu za novim. Tu se posebno istakao Mil Ov Ić koji nije žalio truda da skokne do bloka 70 i tamo nađe šest Kineza koji će poslužiti svrsi. Odela, rokovnike, pa i vodu, sve je poneo. Nije bilo teško ubediti Kineze da se snima novi Valter, ali se ovaj put sve rešava za konferencijskim stolom. Jednostavno, ali efektno. Njihovo je samo da se sašaptavaju, zabrinuto klimaju glavama, malo odmahuju. Klapa ide, ton ide, Gacko, oće kupi, neće kupi, ima dinala, bio je razgovor koji je vođen toga dana. Naravno, čim su vratili rokovnike i odela (trebaće za drugi put) Kinezi su otišli za svoje tezge.

I dok Dodik ljutu krizu investitorskom travom leči, Željka Cvijanović troši druge praškove. Njoj prija isključivo kura u inostranstvu, po mogućnosti, preko okeana. A kad mogućnosti već ima, bilo bi glupo ne iskoristiti ih. Elem, tako se obrela u Americi, u Merilendu, gde se sastala sa, kako se pohvalila, zvaničnicima te države. No, naše iskustvo kaže da bi isto rekla i da je razgovarala sa radnicom nedelje u restoranu Gvozdeni petao u Istočnoj ulici.

S obzirom na to kako i koliko puta su varali, logično je da sa podozrenjem, pa i podsmehom posmatramo nihova belosvetska druženja. Ono što je rezultat svega je da će saradnja Merlendom biti ista kao ona sa Vijetnamom. Na nivou statističke greške.

Višković, pak, iz premijerske fotelje, frustracije leči jačanjem samopouzdanja. Kako ga jača? Pa, hvalisanjem, naravno. Najpre je obećao da će štititi radnike Arselor Mitala koji su to protumačili kao znak da crni petak ponekad i ponedeljkom stigne. Potom je obećao plati da će da poraste, kuražio je da ona to može. Ali, kao kod svake pletilje sa dve leve ruke, tako i kod našeg Viškovića, što se više trudi, konci mu se više mrse.

U prošloj sedmici smo zabeležili i nekoliko pucnjeva u prazno, takoreći, rezervnih ćoraka. Najpre je opalio Rezervni sastav policije. Za to vreme, ministar Lukač se krio u oklopnom vozilu Despot za koje je čuo da je u Bratuncu najsigurnije mesto. Pa, ako je u Bratuncu, razmišljao je Lukač, mora da je i u Beogradu. Ispaljivao je potom i Dodik ćorke o žandarmeriji, ali se na to niko nije primio.

Nekoliko opozicionih poslanika je pokušalo da organizuje proteste, ali bez energije i značajnijeg efekta.

SDS je, u finišu nedelje, dobio novog predsednika. S obzrom da o Mirku Šaroviću već toliko znamo, gotovo sa sigurnošću možemo da čestitamo SNSD-u na lepoj vesti. A, nakon ovoga je i poslednji stanovnik RS koji se uzdao da opozicija može doneti promenu, spakovao kofer.

Ali, ako. Neka ide svako ko ne veruje u svetlu budućnost koju su već ocrtali Dodik i Željka sa pomenutim vijetnamskim investitorom. Naime, prosperitet leži u svinjcu. I to velikom, državnom, u kome će se gajiti vijetnamske svinje. Poznate kao pametne, mogu se i dresirati, stoga mogu prlikom glasanja zameniti sve građane koji su otišli.

Uostalom, da nisu tako dobre, ne bi bile ljubimci Džordžu Kluniju, uzvknula je predsednica Željka.

I u tome nam je prošao mesec juni.

Close