Za koga navijate?

Za koga navijate?

U jednom TV prilogu koji se bavio pitanjem za koga će navijati BH građani kažu da struka smatra da je prirodno da se navija za komšije. Nisu bili jasni na koju struku misle. Pretpostavka je da su mišljenje dali psihijatri. Eto prilike za mali test - ako ste se radovali komšijskom uspehu niste za psihijatriju. Što vas već čini posebnim u šizofrenoj stvarnosti koja nas okružuje.

Šta je to uopšte sa nama? Da li je najgore u svima pobedilo ili su oni najgori najglasniji, tek ni višedecenijska vremenska distanca nije dovoljna da se događaji smeste u svoj istorijski kontekst. Umesto nauke, istorija je na ovim prostorima dobila religijsku dimenziju - veruj da je bilo onako kako ti pričam. A svako ima svoje tumačenje.

Umesto da se žrtvama u Srebrenici dostojanstveno i uz duboko poštovanje koje zaslužuju oda počast, i ove godine su u centru zbivanja bili ekstremisti svih boja. Rajko Vasić očigledno pati od nedostatka pažnje, pa s vremena na vreme kontaminira javni prostor kako bi je skrenuo na svoju (i doslovno) malenkost. Iako zavređuje ignorisanje, za bačenu kosku se uhvate baš oni kojima takva priča odgovara, pa se onda provlači kroz nedelju bez jasnog razloga i sa zagađujućim efektom.

Sa druge strane, ni nastojanja da se održi neki standard u zemlji gde se sve rastače, ne prolazi bez pretnji. Zato što je insistirao na profesionalnosti i neutralnosti, sigurnost je ugrožena Marku Radoji, uredniku BHT koji je zabranio da se u informativnom programu nosi srebrenički cvet. Ne, nema mesta za dileme oko razloga za egzodus odavde. Pravo čudo je da još ima normalnih koji ne žele da odu.

Kako drugačije uneti pometnju i dodatno sluditi javnost nego relativizovanjem događaja. Na pitanje ko su bili dobri, a ko loši momci u Drugom svetskom ratu, malo ko će danas odgovoriti sa pouzdanjem i bez zadrške. Kreatori događaja su se postarali da i protekle sedmice retuširanju daju doprinos, pa su u Beogradu oružanu pobunu JSO-a proglasili za protest. Šta je sledeći korak? Oslobađanje Legije i Jovanovića za ubistvo Zorana Đinđića? Ništa nas ne sme čuditi tamo gde se umesto o naučnom priča o nacionalnom korpusu školskih predmeta. Za srećnu budućnost, a istorija bi nas naučila tome da je tretiramo kao nauku, u toj zemlji mesta nema.

Ničim izazvan sastanak Vučića i Dodika u nedelju, kad mu vreme nije. Dodik je delovao rastrojeno i pokunjeno. Možda zato što ga još samo zvanični Beograd prima. I Moskva, ako plati u novcu ili naturi. Uprkos decenijskom glumačkom treningu, izdaju ga govor tela i mimika. O čemu su pričali i da li je bilo packi, naslutićemo u mesecima koji dolaze. Niko nije poverovao da su teme bile one koje su pominjali u izjavama. Infrastruktura, Orić i Oluja, ma važi!

Iako sport lično doživljavamo kao sporednu stvar i nešto što treba više da upražnjavamo, a manje da posmatramo, ipak moramo sa zadovoljstvom da konstatujemo da su se i doslovno sve kockice (ili kvadrati ako tako više volite) sklopile u sportskoj završnici ove nedelje. Pobedio je fudbal i Novak Đoković! Biti u finalu dva najznačajnija takmičenja velika je stvar za ljude sa ovih prostora. Čak je i onoj manjini koja ne prati sport niti se uzbuđuje oko istog, srce zaigralo. Ovde bi se moglo lepo živeti da znamo da izaberemo za koga navijamo.

Close