Zagađenje kao brend Gacka: Desetine generacija čuvale ono što je jedna uništila

Zagađenje kao brend Gacka: Desetine generacija čuvale ono što je jedna uništila

Prljave tehnologije su postale naš usud. Zapadni Balkan opravdano nosi stigmu zagađivača Evrope. Mantra da zarad profita treba istrpeti sumpor u vazduhu, degradiranu zemlju, reke bez života, ovde je prihvaćena bez otpora. Gacko je ilustrativan primer tog principa.

Piše: Direkt / Žurnal.info

Do sredine 80-tih i izgradnje termoelektrane, bloka snage 300 MW, ovo mestašce u stočnoj Hercegovini, na 930 metara nadmorske visine, bilo je poznato kao vazdušna banja.

Život na prvoj liniji zagađenja

Na čistom vazduhu, uz bistre reke pune ribe i zdravu zemlju koja je obezbeđivala kvalitetnu hranu nije bilo teško doživeti duboku starost, pričaju meštani Fazlagića Kule, povratnici u sela koja su mahom na prvoj liniji zagađenja usled rada termoelektrane.

Kada se 2002. godine Huso Đidelija sa roditeljima vratio na porodično imanje odlagalište jalovine iz rudnika je bilo daleko od njegovih njiva.

“Međutim, tokom godina se primicalo i ugrozilo najpre put na koji se slivala jalovina i laporac koje su kiše spirale, a potom i samo imanje – pašnjake, zemlju i vodu. Mušnica je sada “zarasla”- korito reke skoro I da ne postoji jer je ispunio laporac koji su sa odlagališta nanele kiše. U sklopu odlagališta je i opštinsko smetlište koje pravi problem. Vetar nosi kese i smeće. U blizini je i vodopojilište na koji dolazi sva stoka sa ovog područja, dosta nam krava ugine zbog toga”, govori Huso.

Pored direktne štete, a to je uništavanje gornjeg- Gatačkog polja, indirektno je uništeno i donje-Kuljsko, ističe Eno Tanović koji se pre dvadeset godina vratio u selo Braniloviće i pokrenuo farmu bikova.

“Reka Mušnica je bila stanište endemske vrste ribe-gaovice i potočne pastrmke. Taj svet je potpuno uništen, a reka ubijena, svedena na potok. Laporac je zagušio ponore, narušio prirodnu drenažu terena. Evlija Čelebija je u svojim zapisima (1664-67) zabeležio da je u reci Mušnici potočna pastrmka bila od 5 oka (oko 7,5 kg) i hvalio njen ukus. Bašići i Drugovići su pili vodu sa nje. A danas je zarasla i mrtva. Desetine generacija su čuvale ono što je samo jedna uspela da uništi. To je jedan porazan podatak”, sa setom priča Tanović i dodaje da je možda ovo interesovanje medija način da se nešto spasi ukoliko je to više uopšte i moguće.

Amir Sarić se, nakon penzionisanja, iz SAD vratio na imanje u selo Stolac. Nabavio je nešto koza jer mu se, kaže, tako dopada. Pamti i kad nije bilo termoelektrane.

“Radio sam tamo, a vidim i kako je sad. Termoelektrana utiče puno. Nekada se govorilo da je dimnjak trebao da bude viši, ali bi, u tom slučaju, zagađenje stizalo i do Dubrovnika, pa su ga smanjili. Možete misliti kako zagađuje sela u svojoj bliskoj okolini. Ljudi to trpe jer nisu organizovani, neće da se zameraju”, zaključuje Sarić.

Rekultivacija je trošak

A da je ekologija za RiTE Gacko, trenutno najvećeg proizvođača struje u RS, na poslednjem mestu, primera je bezbroj.

Rudnička jama, taj postapokaliptični, depresivni prizor, je prava slika bahatog odnosa čoveka prema prirodi.

U ovom slučaju, svih Uprava RiTE Gacko od početka rada do danas. Proizvodnja uglja je imperativ, a rekultivacija se tretira kao trošak koji je poslovični gubitaš poslednjih godina prosto precrtao.

Tako da od 2015., ne samo da ništa nije rađeno na vraćanju prvobitnog izgleda eksploatisanog polja, nego je došlo do zasipanja rekultivisanih površina.

Meštani Kule

Radi se o nekoliko miliona maraka uloženih da se humusom prekriju hektari na kojima je delimično urađena i biološka rekultivacija- posejane su trave i zasađeno drveće.

Međutim, novi Glavni rudarski projekat Rudarskog instituta iz Bora nije uvažio stanje na terenu i predvideo je povećanje kota kako na odlagalištu, tako i u polju.

Petar Petrović, bivši rukovodilac Sektora zaštite u RiTE Gacko potvrđuje da se rekultivisane površine opet prekrivaju jalovinom, ali da li je to moralo ili smelo da se desi, kaže, može da se diskutuje. Ipak, činjenica da je najmanje milion kubika plodne zemlje utrošen za rekultivaciju, kao i da se, zbog ušteda, značajan deo plodne zemlje prilikom otkopavanja nije odvajao, nego se sa jalovinom transportovao na odlagalište, daje za pravo onima koji smatraju da je mala verovatnoća da će se taj prostor ikada rekultivisati, prvenstveno jer neće biti dovoljno humusa.

A kako stanje vide oni koji ga trenutno kreiraju pitali smo Milana Babića koji je u RiTE Gacko trenutno zadužen za monitoring i provođenje zakonskih mera kada je ekologija u pitanju. Bez odobrenja Uprave, rekao nam je, ne može da iznosi nikakve podatke koji se tiču preduzeća. Budući da do zaključenja teksta dozvola nije stigla, javnost će ostati uskraćena za ova saznanja. Ipak, kao odbornik SNSD-a u lokalnom parlamentu je rekao da je, po njegovom mišljenju, ekologija bila česta tema na skupštinskim zasedanjima.

“Na skupštini je mnogo toga rečeno, ali je ostalo sve na priči. Određena odeljenja iz lokalne zajednice zadužena su za provođenje nekih mera, a na narednoj sednici očekujemo i izveštaj šta je realizovano. Prošle godine su usvojene veoma bitne stvari, oko trideset tačaka, koje je predložila komisija za zaštitu životne sredine”, kaže Babić.

I ovlašan pogled na pomenute mere pokazuje da gotovo ni jedna nije realizovana. Većina ni delimično.

Neznanje oslobađa

Mada bi se od opštine sa takvim ekološkim statusom očekivalo da uspostavi standard, u Gacku, na žalost, ni zakonski minimum nije ispoštovan. Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) je istekao 2015. i nakon toga nije ažuriran. No, ni onaj kome je rok istekao pre četiri godine nije uneo tračak svetlosti u sivu ekološku sliku. Naime, od devet projekata koji su apostrofirani, ni jedan nije realizovan. Od tretmana otpadnih voda koje se i dalje slobodno izlivaju u polje, preko projekta selekcije otpada, do jačanja nevladinog sektora za zaštitu žvotne sredine koji i dalje ne postoji.

Lokalna samouprava je na sebe preuzela obavezu da obezbedi monitoring kvaliteta vazduha kao i da obavesti javnost u slučaju da dođe do prekoračenja koncentracija. Predviđena je i zaštita voda i zemljišta, no, bio je to samo spisak lepih želja.

Displej koji je nekada u centru grada pokazivao koncentraciju štetnih materija u vazduhu demontiran je pre više od pet godina.

Obaveza da se naprave zaštitni zeleni pojas i vodena zavesa oko rudničke jame koja se pruža paralelno sa gradom je kapitulirala pri sugestiji da je RiTE u velikoj dubiozi i da je u pitanje doveden njen rad. Ovaj argument, po pravilu, ad acta stavi bilo kakvu priču o ekologiji i standardima.

Bojo Vuković, magistar rudarstva i nekadašnji direktor Rudnika u Gacku smatra da je raubovanje i iscrpljivanje resursa, ekonomija siromaštva zaštitni znak poslovne politike gatačkog giganta.

“U društvima koja nisu uređena odgovarajućim zakonima i uslovima rada i poslovanja, i gde je odgovornost za političke i poslovne posledice svedena na minimum, problemi produktivnosti i rentabilnosti funkcionisanja postrojenja se, na prvom mestu, rešavaju sprovođenjem minimalnih mera sigurnosti na radu, zapostavljanjem rekultivacije i devastacijom životne sredine. Upravo ovo se dešavalo i dešava u Rudniku i Termoelektrani Gacko”, ističe Vuković i dodaje da građani, možda, nisu ekološki osvešćeni, ali su svesni da po pitanju zdravlja ljudi ovakav način rada postrojenja izaziva ozbiljne posledice.

Ipak, podatak da je TE Gacko prema analizama mreže regionalnih i evropskih nevladinih organizacija, na drugom mestu po zagađenju sitnim česticama (P10), kao i da su one u 2016. prouzrokovale 158 smrtnih slučajeva, 414 slučajeva bronhitisa i 115 hospitalizacija, nije izazvao veću pažnju.

Prema nezvaničnim podacima, od početka godine je u Domu zdravlja u Gacku registrovano 14 novoobolelih od karcinoma što je za malu opštinu od oko 8 hiljada stanovnika, zabrinjavajuće visoka cifra. Samo u bolnici u Foči se tokom zimskih meseci sa tegobama disajnih organa je pregledano 48 odraslih I 127-ro dece, pacijenata iz Gacka.

Građani su, čini se, odavno odustali od aktivnog učešća u rešavanju problema zagađenja. Oslanjajući se, sa jedne strane, na institucije koje bi trebale da insistiraju na primeni svih zakona, pa i ekoloških, a sa druge, zaviseći od plate sa termoelektrane, bez protesta su prhvatali sve samo da postrojenje radi. Pa se istrpela i prošlogodišnja ekološka katastrofa kada je u vazduh odlazilo između 60 i 90 tona čvrstih čestica na sat ili oko 1200 tona dnevno!

Bojo Vuković smatra da će javnost i građani u nekom trenutku shvatiti da oporavak ekonomije nije moguć bez oporavka životne sredine.

S obzirom na trenutno stanje stvari, taj trenutak je još daleko.

Ovaj sadržaj je nastao u okviru Programa osnaživanja nezavisnih medija, Indenpendent Media Empowerment Program (IMEP)

Close