Milione za bazen HET dao protivzakonito - koliko će građane koštati ova investicija?

Milione za bazen HET dao protivzakonito – koliko će građane koštati ova investicija?

Iako su za izgradnju zatvorenog bazena na lokalitetu Abazovina u Trebinju “Hidroelektrane na Trebišnjici” (HET) u protekle dvije godine izdvojile više od 12,3 miliona maraka, posao nije završen ni do pola, a rok za izgradnju je probijen. Prema istraživanjima “Direkta”, dio novca HET je izvođaču radova dao protivzakonito, izgradnju su od početka pratile neregularnosti, a pritom je nepoznato koliko će još javnog novca biti potrošeno na ovaj projekat.

Priča o gradnji bazena počela je u avgustu 2016, netom pred lokalne izbore na kojima je generalni direktor HET-a Gordan Mišeljić osvojio mandat u trebinjskoj Skupštini, a njegov kolega iz preduzeća Luka Petrović izabran za gradonačelnika Trebinja. Tog avgusta Mišeljić je raspisao tender vrijedan 10,2 miliona maraka i najavio da će izgradnja bazena početi do kraja 2016. godine. Obećano je da će za ovaj novac biti izgrađen objekat površine 5.000 metara kvadratnih koji će obuhvatatati bazene od 50 i 25 metara, poslovni dio i restoran, gledalište za oko 600 posjetilaca, te sobe i apartmane. Osim toga, rečeno je da će bazen imati i svlačionice, teretanu, garderobu, prostorije za sudije, konferencijsku salu, restoran, mokre čvorove, saunu, podzemnu garažu i nadzemni parking, a da će ukupna površina ovih pratećih sadržaja biti oko 10.000 metara kvadratnih.

Međutim, ugovor sa izvođačem radova HET je zaključio tek u decembru 2016. godine. Posao su dobili banjalučki “Integral” i “Integra inženjering”, koji su u vlasništvu Slobodana Stankovića, te “Herc gradnja” Trebinjca Bratislava Baneta Pidžule.

Rukovodstvu HET-a se, očigledno, toliko žurilo da priču o izgradnji bazena plasira u javnost da su ugovor sa izvođačem radova potpisali čak šest mjeseci prije dobijanja građevinske dozvole. Ugovor je potpisan uprkos riziku da izvođač tuži HET za izgubljenu dobit zbog toga što ne može početi sa radovima. No, ispostavilo se da za građevinsku dozvolu i zakon mnogo ne mare ni HET, ni izvođač – radovi na zatvorenom bazenu počeli su 9. marta 2017. iako su građevinsku dozvolu dobili tek u junu.

Dodatne “faze”, rokovi i milioni

Tada je najavljeno da će kompleks otvoriti vrata za prve kupače u oktobru ove godine, ali desetomilionski radovi nisu dali očekivani učinak. Umjesto objašnjenja zbog čega, i pored ovolikog novca, bazen nije ni blizu završetka, rukovodstvo HET-a u februaru je izašlo u javnost sa novom pričom. Mišeljić je tada ustvrdio da je 10,2 miliona dato samo za “prvu fazu” radova na Abazovini iako na Portalu javnih nabavki ne stoji da je tender za zatvoreni bazen raspisan u fazama. Takođe, direktor HET-a u javnosti ranije nije spominjao da je 10 miliona dato samo za dio radova.

Da nije riječ o slučajnosti pokazalo se šest mjeseci kasnije. U avgustu HET je “Integralu”, “Integri” i “Herc gradnji” dao još 2 miliona i 48 hiljada maraka za “dodatne radove na izgradnji zatvorenog bazena”. Sporno je to što je novac dat putem pregovaračkog postupka bez objavljivanja obavještenja o nabavci, a izdvojen je zbog, kako nam je Mišeljić rekao, “uočenih manjkavosti u projektu”.

“Projekat je urađen 2012. godine i za ovih šest godina je vjerovatno došlo do izmjene u instalacijama struje i sad je uvedeno, recimo, led svjetlo, pa je grijanje bilo na jedan način, a sad će biti urađeno na ekonomičniji način, jer je tehnologija napredovala. U svakom projektu imaš glavni projekat i na kraju, kad se posao završi, izvođački projekat. Znači da je projekat živa materija i da se, po Zakonu o građenju, dešavaju izmjene u projektu. To je razlog zašto ulazimo u taj dodatni dio i držimo se svih zakonski predviđenih normi”, tvrdi Mišeljić za naš portal.

Igor Vukajlović

Sa druge strane, Igor Vukajlović, iz banjalučkog Udruženja građana “Tender”, za “Direkt” kaže da je Zakon o javnim nabavkama jasan – dodatni radovi ne mogu se pravdati manjkavostima u projektu.

“Dodatni radovi moraju se odnositi isključivo na nešto što je specifično, a nije predviđeno. HET je imao projekat za građenje bazena, a zatim i reviziju projekta. Ako ima manjkavosti u projektu, onda je to trebala da otkrije revizija projekta i to je njena krivica. Osim toga, HET je dao dodatnih 2 miliona maraka, a to nije dorada, već dobar rad na nečemu kad je tolika suma. Nema nekih nepoznanica u izgradnji bazena koje nisu mogle biti predviđene. Ako je izvođač uzeo projekat, on je morao upozoriti da nešto ne valja. Ne smije doći do toga da se mora dati 2 miliona više”, izričit je Vukajlović.

Ko je radio reviziju projekta Mišeljić se, kaže, ne sjeća. Na naše pitanje zbog čega nisu vodili računa o “manjkavostima projekta” prije nego što su raspisali prvi tender i tako uštedjeli novac, Mišeljić kaže da on “štedi novac na svaki mogući način”, ali da nisu htjeli da mijenjaju projekat iz 2012. koji je već plaćen i revidovan.

No, HET je, izgleda, bio dosljedan navedenom projektu samo u dijelovima koji mu odgovaraju. Tako su, prema Mišeljićevim riječima, dodatna 2 miliona dali jer su “uradili izmjenu projektnog rješenja zbog osavremenjavanja”. Osim toga, prvi tender raspisali su na iznos od 10,2 miliona, a ne na 23,5 miliona koliko je projektom iz 2012. bilo predviđeno da košta izgradnja zatvorenog bazena.

“Nismo usvojili sve iz projektne dokumentacije, jer je ko zna šta još predviđala. Da bismo mi mogli iznijeti taj zatvoreni bazen, mi smo se ograničili na 10 miliona, o tome se radi, jer je u projektu iz 2012. bilo predviđeno da imaju restorani, hotel, spa i slično”, kaže Mišeljić za “Direkt”.

Na pitanje kako su neke stavke iz projekta mijenjali, a neke nisu, Mišeljić je rekao da više ne želi da razgovara sa nama i da ostatak pitanja pošaljemo mejlom.

Probijen rok za završetak – radovi na polovini

Dodatni milioni nisu mnogo ubrzali radove, pa je na Abazovini trenutno vidljiv samo “kostur” objekta, a postavljanje krova počelo je tek prošlog mjeseca.

Posljednja Mišeljićeva najava u medijima bila je da će bazen biti završen do juna 2019. godine. Pritom, on je u javnost nekoliko puta plasirao informaciju da je ugovoreni rok za završetak radova 580 dana i da ističe u februaru 2020. godine. Međutim, matematika kaže da je rok već probijen, jer je bazen morao biti izgrađen 580 dana od početka radova koji su krenuli u martu 2017. godine.

Koliko će još biti “faza” izgradnje i koliko će još novca biti dato na izgradnju bazena, Mišeljić nije precizirao.

“Vidjećemo šta će biti druga i sedamnaesta faza. Bazen će biti završen. Na kraju ćete znati tačnu cifru, biće javno objavljeno. Cijena neće biti ni blizu 23,5 miliona”, tvrdi Mišeljić za naš portal.

Da li se projekat isplati?

Ekonomski analitičar Zoran Pavlović za “Direkt” kaže da je pitanje koliko je isplativo toliko ulaganje u zatvoreni bazen u Trebinju koje ima 31.400 stanovnika. Izgradnja bazena u Banjaluci, koja ima šest puta više stanovnika, koštala je 17,5 miliona. Gradio ga je, takođe, “Integral inženjering”, a i oko njegove cijene, kaže Pavlović, tada se digla prilična buka.

“Pitanje je koliko se u Banjaluci koristi bazen zatvorenog tipa. Pitanje je koliki će biti troškovi održavanja zatvorenog bazena u Trebinju, a koliko će ga ljudi koristiti? Osim toga, ako HET gradi taj objekat od akumulirane dobiti, pa mu treba da potroši na nešto, onda bi bolje bilo da troši na ono što mu je osnovna djelatnost, a to je infrastruktura, proizvodnja struje, mreža, proizvodni kapaciteti i tome slično, a ne na bazen. Ionako već ima gubitke (bio je u minusu 24 miliona u prošloj godini, prim. aut.)”, smatra Pavlović.

Zoran Pavlović

Direktor HET-a, pak, kaže da je izgradnja bazena bila njihova “moralna obaveza”, jer se “o tome priča već 50 godina u Trebinju”.

Trenutno stanje u banjalučkom Javnom preduzeću “Akvana”, koje gazduje zatvorenim i otvorenim bazenima u ovom gradu, pokazuje da je Pavlovićevo pitanje isplativosti investicije HET-a potpuno opravdano. Gubici “Akvane” dostigli su 10 miliona maraka zbog čega joj slijedi restrukturiranje. Kako su mediji objavili, preliminarna analiza pokazala je da su neki od razloga za negativno poslovanje “Akvane” to što ima znatno veći broj radnika nego što je to finansijski održivo, te ogromne gubitke u ugostiteljstvu.

Slična situacija mogla bi zadesiti i Javno preduzeće “Bazeni” koje je Grad Trebinje osnovao prije dvije godine kako bi mu dalo na gazdovanje dva otvorena i budući zatvoreni bazen. Na početku, “Bazeni” su imali osam radnika, a u prošloj godini ostvarili su 71.630 maraka manje prihoda u odnosu na plan. U međuvremenu, zaposlili su još šest radnika, a zatvoreni bazen nije ni blizu završetka, što znači da će zapošljavanja u ovu javnu ustanovu tek biti.

 *Tekst je proizveden u okviru medijskog pool-a Mreže ACCOUNT (Antikorupcijska mreža organizacija civilnog društva)

Close