U svemu tražim rokenrol

U svemu tražim rokenrol

Blagoje Govedarica, talentovani srednjoškolac iz Gacka, je u poslednje četiri godine nagrađen na svakom likovnom konkursu na kojem je učestvovao. Njegovi radovi su zapaženi i na društvenim mrežama, a džeparac dopunjava crtajući portrete. Umetnost, ipak, neće biti put kojim će krenuti.

blagoje-govedarica-crtez

Prednost daje crtanju iako je paleta u rukama- Blagoje Govedarica

Iako nikada nije pohađao časove crtanja, njegov nebrušeni talenat je skrenuo pažnju i na društvenim mrežama.

Blagojev crtež Salvadora Dalija je podelila popularna stranica “Radioaktivni komarac” koja ima gotvo 70 hiljada pratilaca, a definiše se kao oaza kulture u internet svetu.

salvador-dali-crtez-govedarica

Crtež Salvadora Dalija koji smatra svojim najvećim uspehom

Kaže da ga je osećanje radosti držalo veoma kratko (celih 37 sekundi) i da je tome mnogo više pažnje pridalo njegovo društvo. Ipak, i on pomenuti crtež smatra svojim najvećim uspehom do sada, a Salvador Dali ga fascinira.

Zbog mnogo čega. Interesantna je ličnost, od njegovih izjava koje se i danas citiraju, kućnog ljubimca mravojeda, pa do žene Gale kojoj je posvetio mnoge slike. I, naravno, tu su brkovi”, uz smeh objašnjava Blagoje i dodaje da bi morao da poradi na samodisciplini kada je rad u pitanju.

To je slika koju sam uradio mogu reći bez greške, za svoju dušu, pa se taj rad otegao na 6-7 meseci. Doduše, bilo je i po mesec dana da je ne pipnem. Crtam 5 minuta, pa 15 minuta tražim pesmu na Jutjubu. A inspiracija, ona je tu u kasnim satima, od jedanaest, pa do zore”.

Blagoje je pokušao sa bojama, ali više uživa crtajući grafitnom olovkom.

patrijarh-pavle-crtez-govedarica

Nagrađen je za crtež patrijarha Pavla

Radio sam bojama, išlo mi je dobro, ali nemam za to mnogo vremena. Inspiriše me nešto što je, u periodu kad se pojavilo, bilo drugačije, što nije obožavano i praćeno od masa, što nema milione pregleda. Tako je i u muzici, ali i u umetnosti. Nekako u svemu želim da nađem neki rokenrol”, objašnjava Blagoje svoju potrebu da ne bude deo većine. To je, u malom mestu, ističe, teško postići.

Gotovo pa nemoguće. Takva je sredina da čovek oseti poglede na sebi kad podvrne nogavice i prođe gradom, a da ne pričamo o nečem važnijem, nekim drugačijim stavovima, priči, težnjama”.

Poslednjih godinu dana je svoj talenat brusio na crtežima po narudžbi.

Uglavnom se radilo o portretima. Razmišljao sam o tome da se umetnost ne treba prodavati, ali u ovim školskim danima dobro dođe da se dopuni džeparac”.

O budućnosti razmišlja, poslednju godinu u klupi srednje mašinske škole koristi i da odluči kojim će smerom krenuti.

Imao sam želju da upišem likovnu akademiju, ali pošto to nije perspektivno, verovatno ću pokušati građevinu ili arhitekturu”, objašnjava i dodaje da je “dar za crtanje” nešto na šta će verovatno računati i u budućnosti.

Close