Vodosnabdevanje u opštini Gacko:  Decenije kanistera i predizbornih obećanja

Vodosnabdevanje u opštini Gacko: Decenije kanistera i predizbornih obećanja

Obilje izvora i dve ogromne veštačke akumulacije iznad grada svrstavaju Gacko u područje bogato vodama. Uprkos darovima prirode ova opština decenijama muči muku sa vodosnabdevanjem. U najsušnijim godinama restrikcija je znala da traje i po šest meseci. Ipak, nezadovoljstvo stanovnika nikada nije bilo toliko da izvrše ozbiljan pritisak i primoraju vlast da se ozbiljno uhvati u koštac sa ovim problemom. Za to vreme potencijali preduzeća Vodovod koje gazduje i distribuira vodu su opadali. Trenutno je ono na korak od stečaja.

Projekat u toku

Piše: Direkt / Žurnal.info

Da reši problem vodosnabdevanja u sušnom periodu lokalnoj vlasti nije bilo dovoljno dvadeset godina. Naime, više od dve decenije je to pitanje otvoreno. Isto toliko je ovaj krucijalni problem predmet predizbornih obećanja.

Restrikcije – zaštitni znak svakog leta

Za to vreme su se građani na različite načine dovijali da prebrode period suvih slavina. Na selima su mahom sva domaćinstva nabavila cisterne ili napravila betonske bazene - čatrnje. U gradu je mnogo teže. Posebno u zgradama na višim kotama. Leto za njih predstavlja noćnu moru.

Veselin Šupić- predsednik MZ Gacko

Pritužbe stižu kako počnu restrikcije”, priča Veselin Šupić predsednik MZ Gacko. “Ljudi se s’ punim pravom žale, a od mene očekuju da izvršim pritisak na opštinu. Sa svoje strane, mi smo kao poštari građana. Ono što možemo je da podnesemo zahtev nadležnima.Više puta sam i razgovarao sa predstavnicima lokalne vlasti, pre svega predsednikom SO Gacko. Lepo me prime, kažu da su obezbeđena kreditna sredstva, da je projekat u toku i traže strpljenje”.

U pitanju je projekat “Vodovod i kanalizacija u RS” koji je potpisan 2010. godine, a pored Gacka je obuhvatio još 23 lokalne zajednice. Cilj je, između ostalog, bio da se obezbedi ravnomeran razvoj vodosnabdevanja i kanalizacije kao i zaštita životne sredine i javnog zdravlja. Ukupna vrednost je procenjena na 200 miliona maraka. Iako je tada planirano da se realizacija okonča do 2015. godine, bio je to preambiciozan rok za uslove i kapacitete naših lokalnih zajednica.

Ipak, za razliku od mnogih opština i gradova koji su sada u drugoj ili trećoj fazi projekta, opština Gacko je tek sredinom jula 2018. godine sa izvođačem potpisala ugovor o realizaciji, vredan 4,8 miliona maraka. Kako je tada rečeno, 2,5 miliona je obezbeđeno kreditom Evropske investicione banke (EIB) uz 8 godina grejs perioda i rokom otplate od 25 godina. Izvođač, bijeljinski “Buk promet” se obavezao da radove izvede za 18 meseci.

“Pridvorica će verovatno rešiti problem vodosnabdevanja, ali po kojoj ceni? Sada plaćamo 1,5 marku bez PDV, a sva voda gravtaciono dolazi do potrošača", ističe inženjer hidrologije Risto Milošević. “Kada se u to uračuna porez, kubik vode trenutno košta građane 1,76 KM. Voda sa Pridvorice će morati da bude skuplja jer će se prepumpavati, dakle, biće velika potrošnja struje. Biće otežano i održavanje celog sistema, radi se o nepristupačnom terenu 30-ak kilometara od Gacka, Ne znamo koliko će radnika biti angažovano za eksploataciju i održavanje sistema. Smatram da su građani trebali biti više upoznati sa pojedinostima pre početka izvođenja radova. Imam osećaj da se nekom žurilo da dođe do realizacije ovog projekta, ne vodeći računa o građanima”, kaže Milošević.

Krađa vode i gubici su morali biti rešeni

Smatra on da se nije smelo dozvoliti da se na rešenje ovog osnovnog problema čeka decenijama. Takođe, moralo mu je prethoditi rešavanje tehničkih gubitaka na sekundarnoj mreži i krađa vode, odnosno, nelegalni priključci.

Risto Milošević

“Prema analizi koju je radio beogradski “Energoprojekt”procenjeno je da Gacku, u periodu minimalne izdašnosti izvorišta, nedostaje oko 30 litara pitke vode u minuti. Prema mojim saznanjima, trenutno se ne zna koliko se vode zahvata na izvoru jer je merač neispravan. Nepoznato je i koliki su gubici u mreži, koliko ima divljih priključaka. Ja sam predlagao i da se donese pravilnik o potrošnji vode kao što je to praksa u mnogim evropskim zemljama. Da se do određene količine potrošene vode plaća jedna cena, a preko toga, da je svaki kubik znatno skuplji”, objašnjava Milošević koji je bio odbrnik u SO Gacko od 1998-2002. I tada se, kaže, raspravljalo o rešavanju ovog problema.

“Za dodatno vodosnabdevanje Gacka tada je razmatrano zahvatanje vode iz jezera Klinje i izgradnja prečistača, odnosno fabrke vode. Pri izradi cevovoda za snabdevanje termoelektrane tehničkom vodom, na kraju tunela u selu Lazarići ostavljen je krak za tu namenu”, objašnjava. Ono čime se on bavio je istraživanje podzemnih voda. Urađena je studija, prezentovana lokalnim vlastima, ali nije bilo sluha. Ono što su istraživanja pokazala je da Gacko poseduje velike rezerve podzemnih voda. "Posebno se ističu lokaliteti Srnj i Rašnjak. Prednosti su što je sve mnogo bliže i jeftnije. Lokalne vlasti sam upoznao sa studijom koju sam radio, stalno sam insistirao da se ljudi od stuke sastanu, ali je to izostalo. Ni građani nisu konsultovani oko toga”, objašnjava Milošević.

Da je izostala javna i stručna rasprava slaže se i Desko Mastilović, aktuelni odbornik u SO Gacko.

“Interesantno je zašto se odlučilo za taj projekat. Odbornicima je rečeno da EIB ne želi da finansira projekte vodosnabdevanja sa stajaćih voda, nego isključivo sa tekućih”, tvrdi Mastilović.

U suštini, kako su nama objasnili u opštini, zamerka investitora je što su akumulacije pored magistralnog puta, pa je nemoguće kontrolisati potencijalno zagađenje. U slučaju da se na putu prevrne cisterna sa naftom i iscuri u jezero, ugrozilo bi vodosnabdevanje, slikovito su obrazložili.

Rešenje sa sobom nosi i poskupljenje

Međutim, sve je bilo protiv ovog projekta – velika udaljenost od grada nepristupačan teren, visinska razlika koja podrazumeva pumpne stanice i, samim tim, veliki trošak struje. “I bez toga smo imali vodu među najskupljim u RS. Ne vidim da to sada može biti drugačije”, kaže Mastilović i dodaje da su divlji priključci i gubici nešto sa čim preduzeće nije moglo da se izbori. “Krađa je prisutna, a gubici i golim okom vidljivi”, tvrdi on. “Kad se svi ti razlozi skupe imamo restrkcije vode. Gacko ima mnogo manje stanovnika danas, nego pre deset ili dvadeset godina, jeftinije je bilo prečistiti vodu iz jezera ili snabdevati se iz podzemnih akumulacija vode. Postojala je verovatno mogućnost da se problem vodosnabdevanja reši parcijalno, sa više izvorišta, jer izvora imamo. Kao građanin smatram da je problem morao da bude rešen mnogo ranije jer problem vodosnabdevanja nije od danas, datira od pre dve decenije”.

Desko Mastilović - odbornik u SO Gacko

Prilikom potpisivanja ugovora u julu prošle godine načelnik opštine Milan Radmilović je rekao da će se raditi vod u dužini oko 12 kilometara koji će biti spojen sa postojećim izvorištem Vratlo. U narednom budžetu biće izdvojen novac za proširenje vodovodne mreže na dva sela - Brljevo i Fojnicu koji su bili planirani u finansijskom delu ovog projekta, ali zbog dve pumpne stanice koje su povećale troškove za oko million KM nisu se mogli uklopiti u ovu fazu. Ipak, dodao je Radmilović, nakon završetka radova 98 odsto opštine će imati pitku vodu. Ovo obećanje načelnika Radmilovića obornik Mastilović posmatra sa dozom skepse.

“Na sastancima u opštini u vreme usvajanja kredita tada je govoreno da će u okviru projekta biti rešen vodovod za Brljevo i Fojnicu. Međutim, koliko znam u potpisanom ugovoru, a za to sam saznao iz medija, nigde se ne pominje mreža za ova sela. Nego, da je ovo prva faza, a da će se to raditi u nekoj drugoj. Dakle, trebaće neki novi projekti da se to uradi. Načelnik je potpisao ugovor na 5,4 miliona. Ima odluke SO koja ga je ovlastila da izvrši kreditno zaduženje za 2,5 miliona. Za ostatak od 3 miliona ne znamo. Ne postoji nikakva odlluka kojim će se obezbediti ta srestva. Mi smo doneli budžet za 2019. godinu, ugovor je potpisan, a u budžetu se nigde ne pominje slovom ni brojem vodovod iz Pridvorice. Sredstva nisu u planu, što je čudno”, tvrdi Mastilović.

Problemi potapaju i “Vodovod” a.d.

Pomalo u senci rešenja pitanja vodosnabdevanja trajalo je tiho propadanje preduzeća koje je zaduženo za distribuciju tečnosti od životne važnosti. Kao i većina javnih preduzeća, i “Vodovod” a.d. Gacko je posrnuo pod teretom velikog broja zaposlenih, dotrajalom opremom i neodgovarajućim stručnim sastavom radnika.

Boško Bejat u Vodovodu radi od 2002. Tada je došao kao 33 zaposleni. Danas ih ima 57. “Razlika jeste samo 24, ali je primljeno najmanje 45 ljudi”, kaže Bejat. “ Neki su penzionisani, neki odlazili. Sve u svemu, kao i u drugim preduzećima, tri su pravca zapošljavanja: političko-stranačko, rodbinsko i na kraju, stručna sosobljenost, odnosno potreba preduzeća”, pojašnjava.

Politika je sveprisutna - radnik Boško Bejat

Zabrinuti za preduzeće i pritisnuti dugovima, pred kraj prošle godine, radnici su zakucali na vrata osnivača i većinskog vlasnika – Opštine Gacko. Najavljivali su štrajk. Predstavnici lokalne vlasti su obećali da će se formirati tim i naći rešenje. Od toga još nema ništa.

“Ništa se od protesta nije promenilo. Pet plata nismo primili. Niko nam se nije obratio Najgore je to odsustvo informacija. Budući da nam se niko ne obraća, plodno je to tlo za dezinformacije, a posebno za podozrenje i lošu atmosferu u kolektivu. Svi pominju neke okolnosti i odgovornost sa strane, a niko ne govori o odgovornosti rukovodstva”, pričaju zabrinuti radnici. “ Usta su nam zapušena. Pet plata nismo primili, a od nje živimo. Niko ništa ne sme da kaže. Ljudi koji su partijski zaposleni se teško bune jer osećaju dužnost prema onima koji su ih zaposlili. Drže ih u šaci. Iako je gladniji od mene, neće se pobuniti”, objašnjavaju situaciju neki od radnika sa kojima smo pričali.

Prema finansijskom izveštaju iz 2017. godine, kapital preduzeća je iznosio 3,8 miliona KM, dok je gubitak po visini kapitala 2,7. To je jedan od uslova da se proglasi stečaj. Predstavnici lokalne vlasti, pak, kažu, da je dug preduzeća oko 330 hiljada što nije nerešiv problem. Ističu da je predložen i plan mera štednje koji bi trebao da pomogne da se preduzeće izvuče iz dubioze u koju je zapalo. Neke od predloženih mera su i smanjenje plata zaposlenima, grant od opštne oko 200 hiljada, kredit u istoj vrednosti čiji bi garant bila opština i otpremnine u visini od 15 hiljada maraka za zainteresovane radnike. U mere štednje je uvrštena i stavka poskupljenja cene vode za 5%, no, zbog nepopularnosti poteza, trenutno je stavljen ad akta.

Radnici kažu da ne traže poskupljenje vode. Traži ga rukovodstvo.

“1,30KM za kubik je jaka cena. Problem kod nas je što se rešenja se ne donose javno, na sednicama. Donose se u kafanama, ili između nekoliko ljudi", kaže Bejat. “Naš račun je blokiran. Rešenje ne očekujem. Od čega da hranim troje dece? Kad sam slomio ruku, nemam overenu knjižicu. Kažu- možda će te kao hitan slučaj primiti”. I drugi radnici sa kojima smo razgovarali su ogorčeni. Kažu da je direktoru lako da se odrekne 20% od plate koja iznosi 2 hiljade maraka, ali njima koji imaju četiri ili pet puta manje, to je veliki udarac.

“Zašto služi Nadzorni odbor, zašto oni dobijaju naknadu? Ne znam ni jednog direktora koji je iz moralih razloga podneo ostavku”, konstatuje rezignirano Bejat.

Stranačka nertpeljivost ključ svih problema

Pored propadanja privrednih kolektiva, a samim tim i nestanka ozbiljnih potrošača, udarac Vodovodu je zadala i rekonstrukcija instalacija na RiTE Gacko koja je deset puta smanjila potrošnju vode.

“RiTE, kao najveći potrošač pitke vode, odvojio sisteme pitke i tehničke vode čime je drastično smanjio potrošnju, a samim tim i visinu računa. Taj projekat je RiTE platila više od milion maraka. Priča ima i političku dimenziju jer se nastojalo da se preko Vodovoda oslabi ili sruši lokalna vlast. A sa druge strane, Vodovod nije smeo svoju poslovnu politiku i opstanak da gradi na potrošnji RiTE Gacko”, objašnjava Milošević.

Da je srž problema u partijskom nesaglasju, tačnije, animozitetu, između RiTE Gacko koje vode kadrovi SNSD-a i Opštine na čijem čelu je decenijama SDS slažu se svi naši sagovornici.

“Najveći problem ovog grada je sukob politike. Zbog toga nemamo ništa, a mogli smo da imamo sve”, kaže Veselin Šupić. “Nije mi jasno tih 100 miliona za 20 godina od rente, gde su, šta se desilo sa tim novcem, kako je raspoređen? Što se tiče grada, mislim da je to totalni urbanistički haos, a nije smelo tako da se desi”. I Risto Milošević stvari posmatra na sličan način. Za njega je ključ svih problema odsustvo komunikacije i saradnje opštinskih vlasti i menadžmenta RiTE.

Boško Bejat takođe smatra da je politika sveprisutna i da određuje gotovo sve aspekte življenja ovde. “Kada smo hteli da štrajkujemo, odbornici pozicije nisu hteli ništa da kažu na skupštini, čak nisu hteli ni da uzmu papir sa našim zamerkama iako su svesni da smo u pravu”.

Građani Gacka su bez mnogo protesta trpeli pomalo filozofski i prilično komotan odnos lokalnih vlasti prema problemu vodosnabdevanja. Mesece restrikcije i suvih slavina su stoički podnosili i dovijali se, najviše gledajući u nebo priželjkujući obilnu kišu.

“Javno mnjenje u Gacku ne postoji. Deklarativno se građani zalažu za nešto, ali su u praksi inertni iako je ovo pitanje od vitalnog značaja”, objašnjava Milošević.

"Voda i kanalizacija su dve osnovne stvari koje mi nismo rešili", kaže Šupić. A na naše pitanje: Da li lokalna vlast misli na građane? Odgovara: Nedovoljno.

 

Ovaj sadržaj je nastao u okviru Programa osnaživanja nezavisnih medija, Indenpendent Media Empowerment Program (IMEP)

Close