Zviždači kao remetilački faktor za naše pravosuđe

Zviždači kao remetilački faktor za naše pravosuđe

Decenijski problem oko puta u selu Sopilja je na korak do rešenja. Ipak, nevolje se ne smanjuju, a uzbunjivač Velemir Kovačević prst upire u tužilaštvo i sud koje smatra leglom korupcije. Upućeni u slučaj potvrđuju da je ključni problem što se među onima koji predstavljaju institucije uvek našao “neko koga se moglo potkupiti”.

Ovde pravdu plaćaš zdravljem- Velemir Kovačević

Dobar sudija uprkos kaznama

Ovog “zviždača” u sudu i tužilaštvu posmatraju sa podsmehom i nelagodom, jer predstavlja remetilački faktor u mirnoj barskoj svakodnevici esnafa.

“Oni su meni prouzrokovali preko milion maraka materijalne i nematerijalne štete. Da mi živimo u pravnoj državi, toliko bi mi morali isplatiti. Uništili nam zdravlje, omeli nas u svim poslovima, uskratili nam sva prava, zatvorili put da ne mogu ostvariti egzistenciju. Znate li da ni sanitet nije mogao da priđe kući? Psihički pritisak je nemoguć. Moja supruga teško je sve to podnosila. Bezbroj puta je završavala na hitnoj pomoći”,opisuje Kovačević svoju svakodnevicu u nevesinjskom selu Sopilja.

Krivca za decenijski problem vidi u sudiji Osnovnog suda u Trebinju Božu Vukajloviću na čiji se rad žalio Osnovnom i Okružnom sudu kao i Visokom sudskom i tužilačkom veću (VSTV). Kovačević tvrdi da sudija obilato zloupotrebljava svoj položaj i uticaj.

Poštujući proceduru, dozvolu za razgovor sa sudijom Vukajlovićem smo tražili od Osnovnog suda. U odgovoru nam je rečeno da sudija sam odlučuje o pristanku na intervju. Sa druge strane, sudija Vukajlović je odbio da odgovori na naša pitanja obrazlažući to sudijskim dogovorom ili zajedničkim stavom. Ipak, neformalni razgovor je iskoristio da se pohvali da ima sjajne rezultate, da 14 godina sam vodi odeljenje u Nevesinju, a da o njegovoj ekspeditivnosti najslikovitije govori podatak da je trenutno najstariji predmet iz 2017. godine. Istakao je da ima vrlo visoke ocene, svake godine prebačenu normu i najviše poravnanja u RS. Velemira Kovačevića doživljava kao nestabilnu ličnost, takoreći psihijatrijski slučaj koji je umislio da je advokat. Renome ga sputava da raspravlja sa Veljom ili novinarima, dodao je.

Ocenu rada zatražili smo i od Osnovnog suda koji nam je odgovorio da evidenciju o pritužbama na rad sudija ne vode jer ih prosleđuju VSTV, a da je rad sudije Vukajlovića u 2017. ocenjen sa “Dobro obavlja sudijsku funkciju.” Otuda čudi informacija koju smo dobili od VSTV da je baš u 2017. godini, kao i u 2013. protiv sudije Vukajlovića vođen disciplinski postupak zbog “prekršaja iz člana 56. Zakona o VSTV BiH, tačke 3, 8 i 9, koje se odnose na kršenje ispravnog postupanja prema strankama, nemar ili nepažnju u vršenju dužnosti i donošenje odluka u suprotnosti sa zakonom. 2013. godine mu je izrečena mera javne opomene, a u 2017. godini kažnjen je smanjenjem plate, stoji u odgovoru u kom navode i da je protiv sudije bilo više pritužbi, ali da je određen broj odbačen.

Poravnanja milom ili silom

Upućeni u prilike u ovoj oblasti, koji su iz objektivnih razloga želeli da ostanu anonimni, rekli su da situacija u nevesinjskom odeljenju nije tako idilična, a praksu sudije Vukajlovića, opisali kao problematičnu:

“Moja iskustva sa tim sudom su negativna. Vukajlović u isto vreme zakaže po tri rasprave, nekada kasni i po sat vremena. Insistira na poravnanjima. Ne zato što bi to stranka želela, nego pod pritiskom. Plaši je da će izgubiti i da je bolje da se izvrši poravnanje. Njegovi saradnici unapred znaju kakva će biti presuda. Otkako mu se sin zaposlio na RiTE Gacko više se praktično ne može dobiti spor protiv ove firme iako je pre toga gatačka termoelektrana gubila skoro sve sporove. Ako bi se i dobio spor, troškove nećete naplatiti”, opisuju naši sagovornici koji su svedočili pod uslovom anonimnosti. Dodaju da je snaga sudije Vukajlovića, po njima, u prijateljstvu sa predsednikom Osnovnog suda Milanom Bosićem.

Da su sada veoma uspešni pred nevesinjskim odeljenjem Osnovnog suda su nam nezvanično potvrdili i iz pravne službe ove firme, mada tvrde da je razlog za dobijanje svih sporova agilan i stručan rad pravnika RiTE Gacko.

“Vukajlovića su optuživali i da je zloupotrebljavao povlasticu za invalide i uvozio vozila visoke vrednosti. Tužilaštvo će to verovatno završiti sa nekom vrstom disciplinske odgovornosti mada je krajnje nemoralno - em što takav čovek predstavlja sud i donosi pravdu na ovaj svet, em što, sa druge strane, koristi loš položaj boraca koji su prinuđeni da mu povoljnosti na koje polažu pravo prodaju za 500 KM. Podatak da je sve one momke koji su tužili RiTE zastupao prijatelj sudije Vukajlovića, advokat Kisić, i da su svi vraćeni na posao presudama nevesinjskog sudije je više nego je indikativan”, tvrdi nekoliko naših sagovornika.

Jedna od pedstavki koju je Kovačević uputio pravosudnim organima

"Senku na transparentan i častan rad Osnovnog suda u Trebinju (pored javnih i, mnogo više prigovora “u četri oka”) najviše baca slučaj požara iz aprila 2015. godine za čiji uzrok je Okružno tužilaštvo ekspresno okrivilo “prenosne električne instalacije”. Iako je zgrada bila nadomak vatrogasne stanice, požar je usred radnog vremena, tek kad se rasplamsao, prijavio prolaznik. Tom prilikom su “zgodno” uništeni predmeti koji su bili u kancelarijama sudija. Javnost nije saznala o kojim je predmetima reč. Ostalo je mnogo otvorenih pitanja i sumnja da bi verovatniji uzrok mogao biti homo sapiens."

Sudske odluke u koliziji sa zakonom

U slučaju Sopilja, po njihovom mišljenju, sud i tužilaštvo su u proteklih deset godina isticali da su Kovačević i Čuljak isto. No, izvod iz kaznene evidencije ih smešta na suprotne strane.

“Zakon nas obavezuje da moramo biti na strani oštećenog. Tužilaštvo bi trebalo da bude njegov advokat. Kovačević nije kriminalac - nema kazne, a Čuljak -  kaznenih dela na tri strane - od nedozvoljene trgovine, oštećenje tuđe stvari, do lažnog prijavljivanja. Ima krivična dela iz Federacije i Hrvatske, ovde je došao kao potpuno profilisan kriminalac sa značajnim iskustvom. Siguran sam da je bio ohrabren, jer je video da institucije RS ništa nisu uradile. I u ovom slučaju istraga se provodila kako bi se dobilo na vremenu, a ne da bi se utvrdile okolnosti. To je najveći gubitak za oštećene i zbog toga se mora insistirati i na odgovornosti tužilaca“, stav je našh sagovornika.

Kolizija sudskih odluka sa odredbama zakona je bilo više, što baca opravdanu sumnju da u ovom slučaju stvari nisu “čiste”. Naime, Krivični zakon kaže da se licu bez stalnog zaposlenja ne može vršiti konverzija zatvorske u novčanu kaznu kao i da plaćanje novčane kzne mora biti izvršeno u roku od 3 meseca. Luka Čuljak je presudom Okružnog suda u Trebinju 28. juna 2016. osuđen na 130 dana zatvora. Po zahtevu branioca trebinjski Osnovni sud konvertuje kaznu zatvora u novčanu kaznu od 13 hiljada maraka koju treba da plati u roku od 3 meseca. Pri isteku tog roka, kad ništa nije uplatio, Čuljak šalje novu molbu, pa mu se 9. decembra 2016. sudskom odlukom daje više vremena i pogodnost plaćanja u 10 rata. Kako do jula 2017. nije uplatio ni jednu ratu, sud rešenjem ponovo pretvara novčanu kaznu u zatvorsku, umesto da se po automatizmu izriče zatvorska kazna. A zašto se izdaje novo rešenje? Da bi imao žalbeni osnov. Čuljak na ovo rešenje ponovo ulaže žalbu 14. jula 2017. koja se odbija 17. avgusta, pa 4. septembra ide uputni akt kojim se Čuljku nalaže da se javi na izdržavanje kazne zatvora 21. septembra, Međutim, dva dana pre toga, tačnije 19. septembra, Osnovni sud u Trebinju obaveštava policiju da je Čuljak Luka uplatio celu sumu.

Odluku suda da konvertuje kaznu Odbor za predstavke i žalbe NSRS je ocenio kao nedopustivu.

“Očigledno da pojedince ima u šahu i oni moraju da mu iznalaze načine da izbegne pravdu”, komentarisali su tada.

“Ovde je sve potpuno jasno. Na sceni je pravosudna mafija!”, uskliknuo je narodni poslanik Nade Planinčević kada se uputio u problem.

U slučaju Sopilja naši sagovornici sudiji Vukajloviću stavljaju na teret da je otezao provođenje imovinsko-pravnih sporova.

“Doneo je sporno rešenje kojim se samo Luki zabranjuje da izvodi radove na putu, što je iskorišteno da se radovi obavljaju, ali su ih, navodno izvodili neki drugi. Tako je Čuljkova majka rekla da je ona postavila kapiju težine preko 400 kilograma. Otvoreno su ismevali pravosudni sistem. Tokom 2016 ukida to rešenje, čime omogućava Čuljku da po tom putu radi šta god hoće, ore, pregrađuje. Tužilaštvo više ne prihvata pritužbe, jer je ukinuta privremena mera”. Sve ostalo stavljaju “na dušu” Osnovnog suda u Trebinju.

Ostali smo uskraćeni i za informacije iz ugla tužilaštva. Do ovog trenutka iz Okružnog tužilaštva u Trebinju nismo dobili odgovre na pitanja koliko su u slučaju Sopilja tužbi primili, koliko su proveli, a koliko je obustavljeno i iz kojih razloga.

Da živimo u pravnoj državi…

U potrazi za zaštitom i pravdom Velemir se obraćao gotovo svim institucijama, ali je njihov učinak bio neznatan. Ombudsmen za ljudska prava, VSTV, sudovi, tužilaštva, Sud u Strazburu, ministarstva, agencije, Eparhija ZHiP, OHR, duga je lista institucija, a odgovori su mahom da su nenadležni:

“Sve je to trulo. Ombudsmen je u svom mišljenju rekao da je i meni i Luki Čuljku povređeno pravo na pravično suđenje, da je rok od 10 godina previše, ali, gde su sve tužbe, gde je sve ono što sam preživeo. Skupštinska delegacija je dolazila, samo napravili troškove, put, dnevnice, auta, vozač, i ništa nisu uradili”, zaključuje Kovačević kome je zbog imovinsko-pravnog problema i inertnosti i korumpiranosti pravosuđa život iz korena promenjen, a on primoran da obija pragove institucija u potrazi za pravdom.

 

*Tekst je proizveden u okviru medijskog pool-a Mreže ACCOUNT (Antikorupcijska mreža organizacija civilnog društva)*

Close